Невино страдалим жртвама октобра 1941. године и овог 14. октобра поклонило се Краљево. На Лагерском гробљу, под Грдичком косом, и осамдесет прве године након што је Краљево завијено у црно, послата је порука – памтимо.
„Чини се човеку, кад на ово свето место дође, нема речи коју би изрекао, нема снаге којом би се сузи одупро… А опет, навиру речи, преплављују осећања, чак и осмех поноса и пркоса пробија“, започео је своје казивање градоначелник Краљева др Предраг Терзић, настављајући обраћање: „Могли сте да их, једног по једног, једну по једну, једно по једно, у бројке непрегледне нижете. Могли сте, и није вас било стид. Могли сте… Но, залуд вам је, крвници, злочинци! У земљу црну сте их покопали, у плаветнило небеско сте их уздигли. Бројеве сте им уместо имена наденули, Божјим сте их назвали. Рука вам, док сте их од ближњих смрћу раздвајали, задрхтала није. Гробове своје док копали су, Богу су се, не дрхтећи, молили, од рођених, не тужећи, опраштали. На корист вам није. Не вечност им је.“
Како је казао Терзић, тих крвавих октобарских дана, пут до посла и дневних обавеза многе Краљевчане одвео је у вечност, стаза до школе и игралишта многе младе уписала је у историју. Шарене мараме у црне барјаке су се развијориле. Смех и дечја граја у лелек су се преточили.
„Рафалима својим сте се, против ненаоружаних, надређенима додворавали. Награду прижељкивали – вечну, историјску, осуду добили. Али… праштамо ми. Само, не дозвољавамо да се слова њихових имена на пожутелим папирима стопе с белином оригинала на којима је њихово постојање исписивано“, поручио је Терзић џелатима изразивши наду да ће наша садашњост завредети да постане прошлост које ће се, с поносом, наши потомци сећати.
„Бојимо се понекад – хоћемо ли увек знати – ово место, ове жртве… Хоћемо ли довољно дуго и довољно верно постојати да их, још ко зна колико пута по осамдесет једну годину – не заборавимо… Кажу – постоји само сада. Можда негде, можда некоме. Ми без јуче не смемо да осванемо, јер, како, када је оно од чега смо саздани нама претходило… И занавек у наше постојање урезано. Како, кад је наше наслеђе наша будућност… Кад децу славним прецима бодримо…“, беседио је градоначелник поручивши:
„Свеће и цвеће, помен и помињање… свима који смо данас овде, и онима који у домовима уз воштанице са својима који су се на Лагерско гробље преселили и даље разговарају, аманет је. Слава вам вечна, јунаци са овог стратишта, живот вам вечни, сви краљевачки хероји, који сте животима својим пред Бога за нас ступили. Хвала вам. Ми памтимо!“
Након полагања венаца и парастоса који су служили свештеници Епархије жичке, у амфитеатру Гробља стрељаних 1941. године, глумци Краљевачког позоришта извели су поетски колаж „Анђео са Грдичке косе“, посвећен стрељанима 1941. у Краљеву.
Програму на Лагерском гробљу претходила је Комеморативна седница Скупштине града Краљева. Госте који, заједно са Краљевчанима, из године, у годину, чувају сећање на невино страдале у нашем граду тог крвавог октобра, на почетку Комеморативне седнице, поздравио је заменик председника Скупштине града Краљева Миленко Стефановић.
Обележавању Дана сећања на невине жртве фашизма присуствовали су и представници партнерског и братског Града Марибора Звонко Зинрајх, градски одборник и члан Одбора за међународну сарадњу града Марибора, и Миранда Остерц Зинрајх, чланица Одбора за финансије Града Марибора, како би одали дужну пошту нашим и њиховим суграђанима који су се крвавог октобра 1941. године задесили у Краљеву.
Како је истакао заменик председника Скупштине Миленко Стефановић, на истом месту где је, пре свега седам дана, свечано обележен Краљевдан, окупили су се домаћини и гости – тугом и неизбрисивим, вечним сећањем.
„Осамдесет и једна је година од када је октобар 1941. године постао наша незацељива рана. Али, преживели смо. Краљево је преживело“, казао је Стефановић.
О „краљевачким стратиштима сачуваним од заборава“ казивала је Мирјана Савић, музејски саветник из Народног музеја Караљево.
„Данас обележавамо 81 годину од октобра 1941, када је у Краљеву почињен злочин против човечности над цивилима, што је постао својеврсни историјски међаш у вековима дугој историји нашег града. Догађаји који су претходили овом злочину, сама бруталност његовог извршења, дугорочне демографске и привредне последице, као и каснија обележавања помена учинили су га јединственим историјским белегом града са бројним питањима и темама за истраживаче“, казала је историчарка.
Како је навела, социолози и антрополози су уочили да динамику памћења једног друштва пресудно одређује смена генерација која се догађа сваких, отприлике, тридесет година. Тиме се мењају репрезентативни начини памћења, вредносни ставови и искуства.
„Установили су да годишњице и ритуали трансгенерацијски учвршћују сећања захваљујући симболима и наративима који се периодично понављају. Тиме су подстичу касније генерације да се без личног учешћа уткају у заједничко сећање“, рекла је Мирјана Савић нагласивши да је комеморација на Лагерском гробљу сваког 14. октобра у Краљеву друштвена и лична обавеза и одговорност да се подсетимо на највеће страдање у историји нашег града и да одамо пошту страдалницима.
„Деценије које су прохујале намећу потребу да се том датуму додају и други дани у години, и на више начина допринесе да будући нараштаји вишеслојно спознају, рационално схвате и емпатски осете сву стравичност тог злочина против човечности. За почетак, да као ђаци више учимо о завичајној историји. Тиме се ствара историјска препознатљивост једног града. Тиме се гради национални идентитет и постављају чврсти темљи за његов опстанак у временима која долазе“, беседила је музејски саветник Народног музеја Краљево Мирјана Савић.
Комеморативну седницу оплеменио је својим наступом ученик четвртог разреда Средње музичке школе „Стеван Мокрањац“ – виолончелиста Вук Младенић, у класи професора Предрага Михаиловића, одсвиравши „Прелудијум“ Јохана Себастијана Баха.
