Жички духовни сабор "Преображење 2012" почео је у четвртак а завршио се у недељу 19. августа. Ово је 21. по реду духовни сабор.
Сабор је отворио министар културе и информисања Братислав Петковић позивајући се на светли пример Жиче и њених градитеља који су стварајући српско православље стварали своје, а не копију Византије и подсетио све присутне на речи Надежде Петровић „будимо своји, па ћемо бити и светски".
Никола Кусовац, историчар уметности говорио је о иконопису Бојана Миљковића, чија изложба икона из колекције „Пецовић" прати ову манифестацију.
На отварању је наступио етно квартет „Београдска чарглија" који је извео више духовних и народних песама.
На завршној свечаности у трпезарији манастира Жича овогодишња „Жичка Хрисовуља" уручена је песнику Гојку Ђогу за свеукупно песничко дело.
Традиционално признање, уникатну „златопечатену повељу" и Преображењску икону (рад сликара Слободана Луковића), новом лауреату, чувару српске песничког језика и речи, такође по традицији, уручио је градоначелник Краљева Драган Јовановић, истичући веру да ће међу многим наградама које је до сада добио, „Жичка хрисовуља" Гојку Ђогу бити једна од најдражих.
– Додељујемо вам је под сводовима манастира Жиче, у дому свих Срба чије су темеље поставили најврлији Немањићи – Стефан краљ Првовенчани и његов брат, наш духовни отац, и путовођа, свети Сава – рекао је Јовановић.
Ђого је у својој беседи поводом доделе признања поручио да је песников задатак да речима допринесе да свет буде бољи, као и да "добро и лепо може бити само оно што је истинито".
О стваралаштву Гојка Ђога говорили су књижевник Драган Хамовић и прошлогодишњи лауреат Жичке Хрисовуље, песник Иван Негришорац.
Најпре је Драган Хамовић, између осталог, рекао да је „Ђого песник опор, нелирски интониран, у вишеструке смисаоне чворове увезан, али, исто тако, одређен и одрешит. Интрига ове поезије остала је на снази дуго након раздобља у којем је срочена. Реч је о песнику критичког импулса, који је у тешким часовима бранио достојанство поезије као сведочанства, али и песме као апокрифа, као личне, бунтовне и незваничне верзије одређујућих питања човека и његове заједнице".
О поезији овог песника говорио је и професор др Иван Негришорац, који изванредан осврт на Ђогово песништво завршава напоменом „да оно што је обавезујуће у песничком чину Гојка Ђога је сагледати људску слободу говора као основни предуслов за друштвено одговорну акцију. Слобода и одговорност су се ту спојиле на упечатљив, незабораван, начин и све што се око овог песника десило специфичан је случај српске кутуре, случај који је увек изнова тумачен и који се не може и не сме заборавити". Присутним љубитељима поезије обратио се и награђени песник исповедном беседом под насловом „Заточеници вере и наде".
Наглашавајући да „овај дар прима као послушање" он се и запитао „да ли је томе дорастао", и одговорио: „Не знам, да ћу се трудити да будем – обећавам".
– Ми смо -додао је Ђого- таоци вере и наде. Човек пева и моли да мука мине и добро потраје. Господ нас је обдарио стваралачком моћи да руком и умом уљуђујемо своје земаљско станиште. Песницима је дао да стварају речи и преображавају језик. Шта би онда била задаћа песникова, ако не да речима, јединим средством којим располаже, доприноси да свет буде бољи. А добро и лепо може бити само оно што је истинито – рекао између осталог лауреат престижне награде Жичког духовног сабора.
Његове стихове, у препуној трпезарији жичког манастира, говорио је глумац Небојша Дугалић, а свечаност уручења улепшана је и наступом солисткиње Јане Милишић.
Штампа и ТВ:
