Трибина под називом „Добрица у свом времену и данас“ приређена је у Свечаној сали Градске управе града Краљева, у организацији Културног центра „Рибница“ Краљево.
У програму су учествовали проф. др Зоран Аврамовић, академик Драган Симеуновић и виши научни сарадник Института за политичке студије у Београду др Предраг Терзић, градоначелник Краљева. У оквиру програма било је речи о монографији „Добрица Ћосић и политика“, аутора Зорана Аврамовића, коју је прошле године објавила „Православна реч“ из Новог Сада.
Истакнути научник и универзитетски професор, чије су главне области научног проучавања социологија образовања и социологија културе, проф. др Зоран Аврамовић полази од чињенице да је Добрица Ћосић, поред књижевног стваралаштва, активно учествовао и у политичком животу Југославије и Србије. Учествовао је и у практичној политици, некада као део власти, а некада као опозиционар. Чињеница да је објавио политичке књиге, чланке, приватне записе и разговоре са новинарима оправдавају анализу његових схватања и гледишта. Монографија је релевантна за више сазнајних дисциплина – социологију, историју, политикологију и књижевност. Зоран Аврамовић истражује једну изузетну личност српске културе друге половине XX века, а сазнајни резултати овог истраживања су значајни за разумевање и објашњење не само Ћосићевог политичког мишљења, већ и савремених проблема политичког мишљења о југословенском наслеђу у српском националном оквиру.
Аутор истиче да је Добрица Ћосић, чије су страсти биле књижевност и политика, био занимљив као личност, да су га називали „борбеним песимистом“. Његова дела говоре o српском трагизму у XX веку, његов главни јунак је српски народ.
Како наводи, његова изузетна стваралачка личност је сазнајно интересантна због своје оригиналности, вредности дела, утицајности – утиче на књижевне и стваралачке токове, али и доприноси идејној клими друштва. Ћосићеви некњижевни текстови и практично деловање могу бити корисни за сазнавање прошлости, за оцену улоге значајнијих личности у кретањима политике и друштва, за актуелни утицај на идеје и политичку праксу. Није био писац који се ограђивао естетизмом и притом игнорисао проблеме државе и друштва. Ћосић је српски књижевник који је учествовао у доношењу политичких одлука, али и интелектуалац чија се реч слушала, мисао уважавала, критички или некритички.
Једна заједничка тема прожима све некњижевне текстове Добрице Ћосића: политика, југословенска идеја и држава, судбина српског народа, политичке личности. Ћосић је политичке активности остваривао као политички функционер, писац политичких текстова, интервјуисана личност, особа која води дневничке белешке. За њим су остали романи, публицистички текстови, расправе, дневници, интервјуи, пригодни говори…
Доктор политичких наука Драган Симеуновић, редовни професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду, инострани члан Академије наука и умјетности Републике Српске, истиче да је Ћосић један од најзнаменитијих мислилаца и културних и политичких актера у другој половини XX века, један од најутицајнијих људи када је реч о утицају на широке народне масе. Врло плодан, изузетно мудар, са великим политичким искуством, које је некада стицао и мимо своје воље.
Он сматра да је Ћосић био велики маг србијанске књижевности, али истовремено и симбол југословенства. Како наводи Симеуновић, давао је себе као писац политици, иако му она није милосрдно враћала. Био је човек свога доба. Имао је храброст, а велику умност, која треба да карактерише политичара, стицао је са животним искуством. Написао је сјајне редове, његова реч је магијска. Написао је можда боље од правника и политиколога шта је власт, колика је снага власти, да би на крају и сам ушао у власт.
Симеуновић истиче да у овој изузетној књизи Аврамовић суди, без икаквог претераног обзира према Ћосићу, покушава да буде објективан, као и да похвали оно што сматра похвале вредно.
Виши научни сарадник Института за политичке студије у Београду др Предраг Терзић, градоначелник Краљева, обраћајући се поштоваоцима лика и дела Добрице Ћосића, онима које занима друштвена и политичка историја Србије и Југославије у другој половини XX и првим годинама XXI века, навео је да аутор књиге „Добрица Ћосић и политика“, проф. др Зоран Аврамовић, на неколико места говори да многи злонамерни критичари нечијег дела проналазе реченицу неког од ликова из књижевних дела и на тај начин просуђују о аутору или боље рећи пресуђују аутору.
„Та мисао је присутна код многих који су некритички површно говорили о књижевним делима Ћосића. Са друге стране, Аврамовић тумачи Ћосићева некњижевна дела. Поред свима нам добро познатих дела, објављиваних у много примерака, Аврамовић жели да говори о најзначајнијим друштвеним и политичким темама чији је савременик био Добрица Ћосић, али и о оним идејама и идеологијама које су настале у Западној Европи и пренете на тло Србије у XIX и XX веку“, рекао је Терзић, подсетивши да је Добрица Ћосић, будући да је живео у периоду после Другог светског рата, прошао кроз различите форме државе која се звала Југославија.
Терзић истиче да је Ћосић у том периоду прошао кроз више фаза у личном животу. Од човека који је свим срцем и душом веровао у комунистичку идеологију, преко човека који постаје дисидент али и даље верује у идеологију мада не и у искреност оних који су ту идеологију проводили у тадашњој Југославији, до човека који с временом мења размишљања и о комунизму, али и о интегритету нашег народа, човека који се у том периоду сусретао са веома значајним људима.
„Мени су у овом делу значајни првенствено схватање националног идентитета Добрице Ћосића, где он говори о српству, југословенству, о југословенству које надграђује српство, његово схватање вере, где он није неко ко је као верник поштовао сва правила вере, неко ко је сматрао да је црква веома значајна и неко ко је разговарао о најважнијим темама од државног и националног интереса са патријарсима Српске православне цркве“, наводи Терзић додајући да треба говорити и о другим важним темама друштвено-политичке оријентације о којима је Ћосић размишљао. Он истиче значајну и заједничку нит свих његових размишљања – доследност. Иако је своја необјављена некњижевна дела могао да преобликује с променом својих ставова, он то ипак није чинио.
Др Предраг Терзић се осврнуо и на то да аутор пише о Ћосићевом односу према људима који су владали, трудећи се да прикаже реално стање ствари не ублажавајући нити појачавајући Ћосићеве утиске.
„Дескрипцију времена власти у својим романима Ћосић је осетио у стварности. Толико јој се приближио да је схватио како стварно изгледа“, рекао је де Предраг Терзић на трибини посвећеној Добрици Ћосићу – у свом времену и данас.
