Породица, пријатељи, сарадници, представници Града, опростили су се, на комеморативном скупу њему у част, захвалност и сећање, од Драгана Пешића Пешака, супруга, оца, деде, рођака, пријатеља, кума, сарадника…. ликовног уметника, графичког дизајнера, професора крагујевачког ФИЛУМ-а, ликовног уредника Народне библиотеке „Стефан Првовенчани”, аутора визуелног идентитета манифестације Жички духовни сабор „Преображење“, најзаслужнијег за препознатљив и јединствен изглед „Повељиних“ издања, вишедеценијског сарадника краљевачког Народног музеја на часопису „Наша прошлост“ и другим музејским издањима, као и других установа културе нашег града…
У име Града Краљева, од Драгана Пешића се опростио градоначелник др Предраг Терзић. Како је истакао, у Свечаној сали Градске управе окупили су се они који су дошли да се опросте од великог човека, који је оставио траг у бројним областима.
„Иако рођен у Белој Цркви, и основну школу и Гимназију је завршио у Kраљеву, а после завршеног Факултета примењених уметности и дизајна вратио се у свој град и учествовао у свим уметничким подухватима у последњих више од 30 година. Ако кажемо да је Жички духовни сабор ‘Преображење’ постао најзначајнија културна манифестација у другој половини августа сваке године, треба да кажемо да је Драган Пешић био задужен за њен визуелни идентитет. Био је ликовни уредник Народне библиотеке, а ‘Повеља’ је захваљујући уредницима, песницима, писцима, али и његовом ликовном уредништву, постала једна од најбољих издавачких кућа у Србији“, рекао је Терзић истичући:
„Није довољно само знати, имати графички занат у рукама, треба то знање умети и пренети на друге, на млађе, на оне који су жељни учења. На Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Kрагујевцу прошао је сва наставна звања, од доцента, преко ванредног, до, на крају, редовног професора, али је остао да живи у Kраљеву, да сарађује са људима са којима је годинама делио добро и зло и да доприноси културном животу Краљева. Град је остао без значајног уметника, дизајенера, професора, породица, пријатељи, рођаци, кумови, комшије без пријатеља, без човека на кога су могли да се ослоне.“
Некадашњи декан ФИЛУМ-а, професор, кум Драгана Пешића – Слободан Штетић, осврнуо се на познанство дуго 44 године, још од бруцошких дана на Факултету примењених уметности у Београду, и пријатељство и кумство које није обележила ниједна тешка реч.
„Они који су познавали његову благородну природу и елементарно поштење високо су ценили његове људске, моралне и уметничке особине. На првом месту увек му је била породица, професионални рад и уметничка активност. Дружељубивост га је красила и када би у неким разговорима био критички настројен“, рекао је Штетић наглашавајући да је Драган Пешић педагошки рад схватио као част, али и велику обавезу да све што је током скоро полувековне уметничке каријере стекао и остварио пренесе на своје студенте и у сваком пронађе стваралачко личност, да их као педагог пропрати до краја студија.
„Његово уметничко стваралаштво у више области – графички дизајн, графика књиге, сликарство, био је капитал који је стицао годинама. Велики број значајних награда, изложби, признања били су овера и тапија његовим врхунским уметничким достигнућима. У своје Kраљево је донео неку изузетно стваралачко енергију коју је материјализовао у стотинама књига, плаката, слика, графика, књижевна издања која је обликовао су пример изузетности и оригиналности и нечега што је давно отишло преко граница овог лепог града, али и Југославије и Србије. Од просечних студената је правио добре дизајнере, од оних најбољих неки су данас универзитетски наставници“, казао је Слободан Штетић поручивши:
„Ово није последњи поздрав добром човеку Драгану, већ тренутни опроштај до сусрета на неком другом, вероватно, лепшем месту. Збогом, мој добри куме, пријатељу, колега.“
Савладан емоцијама, од свог професора, опростио се и Лазар Димитријевић, некада студент, асистент Драгана Пешића на ФИЛУМ-у, пожелевши да може да напише најлепше опроштајно писмо, опроштајни говор, који би посветио свом професору.
„Овако ћу засвагда остати дужник његовој племенитости, ведрини и смерности. Сада, све што могу јесте да са највећом захвалношћу поменем његово име на почетку овог писања које говори о тражењу среће“, рекао је Димитријевић и наставио:
„Да би вам држао пажњу, није морао гласно да говори. Заправо, говорила су његова дела из заноса страсти коју је према визуелној уметности гајио. Говорио је највише тушем, користећи се широко подрезаним пером, калиграфским, тастатуром, словом. Двадесет година испуњавао је празне стране студентских мапа, чак и када му је понестало снаге, када је постао свестан да му се живот гаси. Био нам је узор и подршка. Био је перфекциониста – придајући значај сваком детаљу, уздигао је и позив свих нас који смо га следили, предмете које је предавао, институцију у којој је радио. Захваљујући томе, од неснађених бруцоша отковане су генерације професионалаца сретно заљубљених у оно што раде. Зато више не брините, професоре, Ваше идеје и визије су само на моменат клонуле како бисмо их ми, Ваши студенти, у наручје прихватили и неговали као своје. Напуштајући нас, Ви нам држите последњи час, предајући нам дужности и одговорности како бисмо сазрели као уметници и наставили да корачамо уздигнуте главе као људи“, поручио је Лазар Димитријевић.
Према речима главног и одговорног уредника Издавачке делатности Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Дејана Алексића, „има људи који у живот силазе као копачи злата, под теретом страсти и вере да их у тамним окнима, невидљива за друге, чека златна жица смисла… То су људи посебног дара и нарочитог чула, послати међу нас да стално подсећају на лепоту и истину као основне мерне јединице стварности. Начини на који то чине су бројни, али исход је увек препознатљив. Бивајући блиски с њима, осећамо како смо и себи ближи. Од таквих људи био је Драган Пешић – ловац на злато по пустарама свакодневице, преводилац с језика слутње на језик чуда. Тих, ненаметљив, проницљив, израженог осећаја за хумор, али и поседник високе културе духа, на околину је деловао као што је и његова ликовна естетика деловала на посматрача – снагом неочекиваног открића. Био је заправо оно што је стварао – ризница доступна другима једино ако су способни да сами ваљано излију прави кључ.“
Како је истакао, заслуге за визуелну препознатљивост „Повељиних“ издања немерљиве су, а ако би се једна до друге плоштимице положиле све публикације које је само за „Повељу“ ликовно уредио Драган Пешић, више од пет стотина наслова, површина тог књигама и часописима поплочаног простора износила би око 20 метара квадратних или близу 120 метара у дужину ако би се издања полагала једно за другим дужном страном формата.
„То је знатно дуже од фудбалског терена. Не можеш да претрчиш а да се не задишеш“, рекао је Алексић и нагласио:
„Чинио је да корице књига, плакати, постери, панои… буду мале позорнице на којима графоликови играју представу лишено погрешног разумевања а опет тако субјективно.“
Милош Милишић, помоћник градоначелника града Краљева за културне манифестације, казао је да „…све што будемо рекли… оно што је урадио Пешић, веће је и лепше од свих наших речи…“ и додао да би „културне институције нашег града, како би народ рекао, могле да се поруше, ставе црни флор… Сигуран сам да дуго још неће имати таквог сарадника и таквог уредника“.
Од пријатеља и госта на слави, који је седам његових песничких књига графички урадио, Милишић се опростио песмом Сергеја Александровича Јесењина „До виђења, друже мој, до виђења, драги мој, у мојим си мислима…“
Драган Пешић је рођен у Белој Цркви 1960. године. Основну школу и Гимназију завршио је у Краљеву, а Факултет примењених уметности и дизајна у Београду 1988. године. Са краљевачком библиотеком је сарађивао од 1987. године. Излагао је на бројним самосталним и групним изложбама, у земљи и иностранству. Од 2003. је радио као доцент на крагујевачком ФИЛУМ-у, 2008. избран је у звање ванредног а 2014. у звање редовног професора. Аутор је фонтова Days like this (са Аном Пешић), Narration, Epigraph, Daktilograf и других, а многа издања наше библиотеке штампана су баш њима.
Добитник је значајних награда и признања – Златно перо Београда (1989), Новембарска награда града Краљева (1990), Награда Новембарског салона (2011), Награда Графичког колектива (2012), Октобарска награда Града Краљева (2014) – за уметничко стваралаштво универзалних вредности, ширење културе и професинална достигнућа.
Драган Пешић, преминуо 29. августа 2023, сахрањен је 30. августа на Новом гробљу у Краљеву. Књига жалости ће, до краја седмице, бити отворена на Позајмном одељењу Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Краљево.
