Прошло је 140 година откако је, 19. априла 1882. године, краљ Милан Обреновић, у част проглашења Краљевине Србије, Указом о промени имена, тадашњи Карановац назвао Краљевом, испуњавајући жељу Краљевчана да се Карановац другим именом назове. На полеђини акта, краљ је исписао решење:
„Примајући са највећим задовољством молбу Карановчана да име Карановац другим заменим, наређујемо да се у спомен нашег доласка у Њихову варош, Карановац убудуће назива Краљево.“
Поводом обележавања Имендана, у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ представљена је трилогија „Варошка легенда“, аутора Тајане Потерјахин, романа који је, према речима ауторке, и посвета граду Краљеву, његовој прошлости, и вечан залог непроменљиве љубави према завичају. У згради Градске управе, истим поводом, Историјски архив Краљево је организоваo представљање монографије „Западно Поморавље – регионални развој“, ауторке др Иване Пењишевић.
Програм у Библиотеци је, обраћањем поводом Имендана града Краљева, отворио градоначелник Краљева др Предраг Терзић, уз осврт на давну 1882. годину, када је, 19. априла, указом краља Милана Обреновића у новоформираној Краљевини Србији варош Карановац добила име Краљево.
„Од тада, већ 140 година, обележавамо овај дан као дан када је наш лепи град добио ново име уместо старог турског имена Карановац. Осим кратког периода од 1949. до 1955, када се наш град називао Ранковићево, Краљево чува своје име. Ми смо град који баштини средњовековну традицију, традицију Жиче и Студенице, град који има богату привредну историју, историју верских објеката, културну историју… али и град који се убрзано развија и жели да унесе и модерност у своје функционисање, чувајући ипак своју традицију“, рекао је градоначелник Краљева честитајући свим Краљевчанима данашњи празник. „Уверен сам да ћемо наредни Имендан дочекати са новозапосленима, са сваким видом напретка нашег града и да ћемо као град наставити да се развијамо. Честитам нам свима Имендан уз жељу да наш лепи град и даље носи краљевско име“, поручио је др Предраг Терзић, градоначелник Краљева.
„Варошка легенда“ је приповест смештена у Краљеву крајем XIX века. У преплету личних конфликата и ширих друштвених сукоба, јунак романа се суочава са својим непријатељима, са сплеткама и издајом, неправдом и клетвом још из времена српско-турских ратова. Због љубави и властите доследности постаје човек раздора у вароши за чији је напредак био спреман да погине.
Према речима ауторке, роман садржи све оно што је живот тог старог Kраљева садржао – и аутентичне личности и догађаје, али и оне који су фиктивни и који су главни јунаци, али је, према њеном мишљењу, на неки начин у нашој књижевности и литератури овим подигнут још једном споменик граду, и то у једној специфичној епохи које се врло често прескаче јер не делује толико атрактивно.
У програму је, поред ауторке, учествовао и историчар, музејски саветник Драган Драшковић, врсни познавалац епохе „старог Краљева“, који је говорио о Краљеву с краја XIX и почетка XX века, као и личностима и догађајима који су обележили овај период у историји нашег града, као и историчар Саша Адамовић, који је говорио о самом роману.
Поводом Имендана, Народни музеј Краљево је приредио публикацију обликовану као радна свеска, намењену основцима, у којој је испричана прича о нашем граду, а која је подељена у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ Краљево приликом програма поводом овог значајног датума.
Градоначелник Краљева др Предраг Терзић је захвалио установама културе нашег града на богатим програмима које организују. Како је навео на представљању монографије др Иване Пењишевић, Историјски архив Краљево је у последњих неколико година објавио значајне монографије из области историје и географије.
Како је истакла ауторка, од свих градоначелника и председника општина из слива Западне Мораве којима се обратила за подршку приликом публиковања монографије, једино је градоначелник Краљева подржао и сва средства су опредељена из буџета града Краљева, а књига је настала као пројекат Града и Историјског архива Краљево.
Дело има три целине – у првој су обрађени природни потенцијали и функције регоналног развоја, у другој друштвени потенцијали – становништво, привреда и насеља, а у трећој свот анализа у којој је сублимирано све оно до чега се долазило на основу истраживања на терену. На значају и тежини дају тематске карте које су рађене наменски и за одређену тематику.
