„Од манастирског лечилишта до Здравственог центра Студеница“, аутора почившег др Николе Крпића и његовог сина др Љубодрага Крпића, још једна је монографија у издању Историјског архива Краљево, штампана 2019. године, али, услед епидемиолошке ситуације, сада представљена краљевачкој и широј јавности.
Књига пружа искрену и нескривену намеру да се историјски прикажу развој медицине и појединачне биографије знаменитих лекара који су својим делом прославили град Краљево и здравствене институције на његовој територији. Према речима рецензента, историчара Драгољуба Даниловића, представља значајно сведочанство о повести лекарске вештине и најважнијим резултатима медицинске науке у нашем крају. Он истиче посвећеност др Крпића историји средњовековне Србије, Немањићима и манастирима Студеници, Хиландару и Жичи, будући да је почетак српске медицине везан за 1208/1209. годину, када је Свети Сава основао „лечилиште“ у Манастиру Студеници по угледу на манастирску болницу у Хиландару.
Коаутор др Љубодраг Крпић истиче да је дан када је књига представљена публици велики дан за његову породицу.
„Ово је књига свих нас, то је историја Краљева и краљевачке медицине, сведочанство једног времена. Многи краљевачки лекари су направили велике домете у медицини, имали смо министра здравља др Љубинка Ђорђевића, управнике болница, осниваче појединих служби Клиничког центра Србије попут др Мише Јанићијевића… имамо чиме да се поносимо. Историја мора да се поштује и чува јер је први начин нестанка једног народа недостатак колективног сећања. Ми смо се трудили да то не дозволимо. Kако је мој отац говорио – будимо часни потомци да бисмо били достојанствени преци“, поручио је др Љубодраг Крпић.
Како истиче, он и његов отац, који је живот посветио Краљеву, и био би поносан на то што су могли да прикажу историју развоја здравствене службе код нас, имали су подршку Српског лекарског друштва, Завичајног друштва Kраљево, Историјског архива Краљево, Дома здравља, Удружења дистрофичара… свих којима су се обраћали за помоћ током двадесет година, колико су прикупљали грађу. Напомиње да има много лекара који нису у књизи јер нису успели да дођу до података о њима.
„Kњига је намењена свима и нека ово буде позив за све лекаре да се јаве и да можда за пар година урадимо допуњено издање“, поручио је др Љубодраг Крпић.
Према речима директорке Историјског архива Краљево Весне Милојевић, први пут у Србији се једна оваква установа на овакав начин захваљује и исказује поштовање свим здравственим радницима, који су били највише изложени током пандемије вируса корона.
„Историја медицине је постала врло значајна тема у време пандемије. Аутори су дали одличну генезу историје медицине, не само уопштено, него када је Србија у питању, поготово Kраљево. Показали су велику љубав према својој професији, према свом граду и свим становницима, а поготову према колегама са којима су радили, будући да има највише биографија краљевачких доктора који су радили и стварали у здравственим установама у Kраљеву“, рекла је Весна Милојевић захваливши ауторима на оваквон делу и градоначелнику који је препознао важност теме.
Монографија доктора Николе Kрпића и његовог сина доктора Љубодрага приказује труд да се на једном месту саберу сви људи који су бринули о здрављу становника Kраљева.
„Она ће много значити будућим нараштајима и истраживачима које ће занимати како се развијала здравствена нега на подручју Kраљева од средњег века до данашњег дана. Веома је значајна јер се бави искључиво здравственом негом и на неки начин употпуњује претходне монографије које су се бавиле друштвено-политичком, економском историјом града на Ибру“, рекао је градоначелник подсетивши на монографију Владана Виријевића који се бавио друштвеном, политичком, културном историјом Kраљева у периоду после завршетка Великог рата све до почетка Другог светског рата, као и монографију Јована Симијановића, која се бави периодом ослобођења Kраљева у Другом светском рату па све до 1955.
Доктори Никола и Љубодраг Kрпић настоје да објасне здравство у Kраљеву, здравствену негу, али у знатно дужем периоду, истиче др Терзић.
„Они говоре о томе како су изгледале зграде где су се становници Kраљева лечили, колико смо имали образованих лекара, који су недостаци здравствене неге били у граду на Ибру, како су настале здравствене установе примарне здравствене заштите, говоре о амбулантама и домовима зравља секундарне здравствене заштите као што је Здравствени центар „Студеница“, о настанку Завода за јавно здравље, где је доктор Никола Kрпић провео радни век и у једном периоду био и директор… Они желе да сачувају све драгоцене податке за будуће генерације“, поручио је Терзић истичући да је ова монографија веома драгоцен материјал како они који су оставили трага у историји здравства нашег града не би били заборављени.
