Oдељење цивилне заштите Градске управе града Краљева је организовало стручни скуп, уз подршку Сталне конференције градова и општина, поводом Међународног дана цивилне заштите. Овај дан се обележава од 1. марта 1990. године, када је Међународна организација цивилне заштите на Генералној скупштини донела одлуку о томе.
Поздрављајући госте, заменик градоначелника Краљева Вукман Ракочевић истакао је значај цивилне заштите и рада на подизању свести о превентивним мерама у случају елементарних непогода на територији нашег града.
„Сведоци смо, последњих дванаест година, честих ванредних ситуација на територији града Краљева. Као локална самоуправа имамо велико искуство по питању ванредних ситуација и отклањања последица након њих“, подсетио је Ракочевић, па додао:
„Најбитније је знање људи, из ког произилази и рад на превентиви, како би последице ванредних ситуација и ванредних околности биле што мање.“
Према његовим речима, Град Краљево даје свој допринос кроз финансијску подршку и низ активности у побољшању, пре свега, отпорности локалне самоуправе на ванредне ситуације, али и кроз стручно оспособљено људство, чији допринос је осетан не само за слив Западне Мораве, него и за целу Србију.
Ракочевић је захвалио свим учесницима, као и руководиоцу Одељења за послове цивилне заштите Градске управе града Краљева Здравку Максимовићу, који пројектима и обукама доприносе да Град буде организован и припремљен за потенцијалне изазове које ванредне ситуације подразумевају
Максимовић је, најпре, захвалио свима који су учествовали у изградњи система цивилне заштите.
„Током пандемије ковида и глобалног ванредног стања показали смо колико је значајан организован систем цивилне заштите тиме што смо успешно правовремено спроводили епидемиолошке мере“, изјавио је Максимовић.
Како је истакао, за систем цивилне заштите и за организацију целе друштвене заједнице најважнији су масовност односно учешће свих институција, организација и становништва у систему цивилне заштите, а када је Краљево у питању, то подразумева и организацију слива Западне Мораве. Неопходно је бити спреман на изазове и ризике, што подразумева обуке и опремање, а набитнија је свест о значају и ризицима који у датом тренутку прете.
„Учешће свих у овом систему је неопходно, а надам се да ћемо на крају успети и кроз образовни систем да вратимо предмет цивилне заштите, који смо некада имали, како бисмо заиста подигли свест целог друштва“, истакао је руководилац Одељења за послове цивилне заштите.
Максимовић је подсетио на то да су поплаве, клизишта и земљотреси највећи ризици на територији града Краљева, који су идентификовани кроз процену ризика од катастрофа, али и шумски пожари као нешто што угрожава не само живот, здравље и имовину људи, већ и биодиверзитет и посебна културно-историјска добра.
Председница Српског удружења за земљотресно инжењерство проф. др Светлана Брзев одржала је предавање на тему „Земљотреси у Србији – ризик и последице“, а након дискусије, представници Тима координатора градова и општина слива Западне Мораве и Сталне конференције градова и општина представили су планиране и могуће активности за 2022. годину.
Предавању и презентацији, поред заменика градоначелника Краљева Вукмана Ракочевића, присуствовали су и помоћник градоначелника Марко Матовић, члан Градског већа Александар Цветковић, представници Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова (СВСМУП) на челу са начелником Дејаном Сеизовићем, представници Сталне конференције градова и општина (СКГО), Српског удружења за земљотресно инжењерство (СУЗИ), представници/координатори градова и општина слива Западне Мораве, као и представници сливова Колубаре, Дрине, Дунава и Велике Мораве, повереници и заменици повереника цивилне заштите…
