Град Краљево је на Сретење, 15. фебруара, у знак сећања на дан када је подигнут Први српски устанак 1804. године у Орашцу односно када је 1835. године издат први Устав Kњажевства Србије – Сретењски устав, обележиo Дан државности Србије.
„Овај дан сажима две веома велике борбе – за слободу од страног вишевековног непријатеља који је окупирао Србију, али и за слободе које треба да буду прописане Уставом. Зато данас обележавамо Дан државности – дан слободе, дан борбе српског народа за очување своје државе, своје нације“, рекао је приликом обележавања Дана државности полагањем венаца на Споменик српским ратницима палим за слободу отаџбине од 1912. до 1918. године на Тргу српских ратника градоначелник Краљева др Предраг Терзић, поручујући:
„Честитам Дан државности свим држављанима Србије и свим грађанима Краљева!“
Историчар Народног музеја Краљево Немања Трифуновић подсетио је на историјске догађаје везане за овај значајан датум.
Према његовим речима, на Сретење, 15. фебруара 1804. године, у селу Орашцу код Тополе, одржан је збор народних представника из Шумадије на коме је донета одлука да се подигне буна против дахија – јаничарских вођа који су управљали тадашњим Београдским пашалуком. За вођу буне изабран је Ђорђе Петровић Карађорђе из села Вишевца, а буна је већ 1805. године прерасла у Први српски устанак против османске власти. Како је истакао Трифуновић, иако је устанак угушен 1813. године, њиме је постављен темељ државности Србије.
Трифуновић се осврнуо и на обележавање сећања на Сретење 1835. године, када је на великој Народној скупштини у Kрагујевцу усвојен такозвани Сретењски устав – први Устав Кнежевине Србије. Како је појаснио, Сретењски устав је кратко трајао јер је укинут на интервенцију великих сила, али остало је забележено да је то био први устав независне модерне српске државе.
Како је истакао Трифуновић, у устанку су учествовале бројне старешине из околине тадашњег Карановца, данашњег Kраљева.
„Знаменити мегданџија и јунак Јован Курсула из Цветака, Радосав Јелечанин из Матаруга, Јаћим Шућур из Грачаца, поп Никола Костић из Мрсаћа… били су предводници народа који су учествовали у знаменитом боју на Карановцу. Карановац је ослобођен 1805. године и све до 1813. био је у устаничким рукама као значајно утврђење које се налазило на простору данашњег Пљакиног шанца, а којим су управљали капетан Радич Петровић, а затим Антоније Ристић Пљакић, војвода и Карађорђев зет“, појаснио је Трифуновић, па додао:
„На великој Народној скупштини одржаној у Крагујевцу, представници Kраљева и потписиници Сретењског устава били су Стеван Новаковић, из чувене занатске породице Новаковић из Kраљева, и Михаило Радојевић, самаилски кнез из Самаилске кнежине односно капетаније.“
На Споменик српским ратницима палим за слободу отаџбине од 1912. до 1918. године, цвеће и венце су положили званична делегација Града Краљева, са градоначелником др Предрагом Терзићем и председником Скупштине Ненадом Марковићем на челу, као и начелник Рашког управног округа Небојша Симовић, представници Војске, Полиције, Друштвa за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“, борачких удружења, организација… Oдавање поште борцима за нашу слободу и демократију традиционално je испратио Ватрогасни оркестар „27. септембар химном Србије и звуцима „Посмртног марша“.
