У селу Врба, у порти Храма Вазнесења Господњег, на Дан ослобођења града Краљева у Првом светском рату, одата је пошта ратницима изгинулим од 1912. до 1920. године из села Врба, Заклопача, Драгосињци, Метикоши и Ратина и обележан овај значајан датум историје града Краљева.
Градоначелник Краљева је, са помоћницима Милошем Милишићем и Милуном Јовановићем и замеником председника Скупштине Миленком Стефановићем, положио венац крај спомен-плоче на зиду звонаре. Уз звуке „Посмртног марша“ Ватрогасног оркестра „27. септембар“, крај беле мермерне плоче на којој су имена 180 страдалих ратника из овог краја, цвеће су положили и представници Војске, Полиције, краљевачког Друштва за неговање традиција ослободилачких ратника Србије „Јово Курсула“. Свештеник Храма Вазнесења Господњег одржао је помен погинулим борцима Великог рата из овог краја.
Градоначелник Краљева др Предраг Терзић је истакао да се на данашњи дан сећамо свих официра, подофицира и војника који су погинули у Првом и Другом балканском рату и Првом светском рату
„Када говоримо о броју страдалих становника Србије у Првом светском рату, заборављамо да би тих 1.200.000 људи, да су остали живи, имали и синове и кћерке, и унуке и праунуке, и данас би број становника Србије био много већи. Ми смо борбу и у балканским и у Првом светском рату платили бројем изгинулих и бројем нерођене деце. Управо због тога, ми данас треба да се сетимо свих ових људи који су своје животе, али и животе својих потомака, жртвовали како бисмо ми данас живели у слободи. Слава им и хвала“, поручио је градоначелник Краљева.
Како је истакао Милан Матијевић, председник Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“, спомен-плоча која се сада налази на зиду звонаре у порти Храма Вазнесења Господњег у Врби, постављена је 1930. године у цркви. Током борби за ослобођење Врбе 1944. године та црква је срушена, а плоча је у порушеној цркви била до 1952. године, када је измештена на звонару.
Како напомиње Милан Матијевић, на територији нашег града има 57 споменика и споменичких обележја фигуралног облика, спомен-плоча, спомен-школа и спомен-цркава, као и две спомен-звонаре -у Врби и у Сирчи.
Хроничар нашег града Матијевић се осврнуо на причу која датира из периода ослобођења нашег града у Првом светском рату како је тадашњи председник краљевачке општине Јовица Стојковић наредио свим поткивачима да потпале ватре да би могли да се поткивају коњи, на којима је, како је истакао, Србија дочекала слободу. Народ је српске ратнике који су пристизали китио цвећем, а коње извезеним пешкирима.
После ослобађања Ниша, октобра 1918, Прва српска армија је кренула напред, ослободила Крушевац, а један извиђачки ескадрон Коњичке дивизије 19. октобра стигао је у Врњачку Бању. Непријатељске јединице су се повукле према Краљеву и утврдиле на левој обали Ибра и у Пљакином шанцу. Аустроугари су дејствовали топовима и артиљеријском ватром и срушили мост на Рибници и запалили онај на Ибру. Српска војска је потиснула непријатеља према Чачку и ушла у Краљево 22. октобра у вечерњим сатима. Наш град је после три године аустријско-немачке окупације дочекао ослобођење. Тако се ближио крају рат, већи од свих дотадашњих, рат у коме је Србија остала без трећине становништва, углавном мушкараца у најбољим годинама живота.
