„У Србији – ослобођено је Краљево. Наше јединице чисте долину Западне Мораве и већ се приближавају Чачку. Заробљен је велики ратни плен. Важна ибарска пруга налази се у нашим рукама“ – гласио је Ратни извештај Врховног штаба НОВ и ПОЈ за 29. новембар 1944. године, објављен 30. новембра 1944. у новинама Борба и Политика.
Град Краљево, негујући културу сећања, седамдесет седам година након што је утихнуло оружје бојовника Другог светског рата, рата који је уништио највеће зло тог доба – нацизам и војску немачког Вермахта, помиње своје славне претке.
Полагањем венаца на Споменик ослободиоцима Краљева у Другом светском рату, у пратњи Ватрогасног оркестра „27. септембар“, помоћници градоначелника града Краљева Марко Матовић и Никола Радевић, начелник Рашког управног округа Небојша Симовић, командант Друге бригаде Копнене војске бригадни генерал Жељко Кузмановић са представницима Војске, као и представници Полиције, Жандармерије, бројних борачких удружења и других организација, обележили су 29. новембар – Дан ослобођења Краљева у Другом светском рату.
Борбе за ослобођење Краљева трајале су пуних 45 дана. Оне су, због стратешке важности Краљева за војнике Вермахта, биле најобимније и најтеже у оквиру завршних битака за ослобођење Србије.
Од 16. октобра 1944. године, када су код Чукојевца снаге Треће српске бригаде Народноослободилачке војске Југославије, уз садејство јединица 65. корпуса Црвене армије, сукобиле са немачком дивизијом „Принц Еуген“, ове борбе постају свкодневне.
У ноћи између 28. и 29. новембра јединице Четврте црногорске бригаде, у садејству са осталим партизанским јединицама и црвеноармејцима, прелазе Ибар и заузимају делове Краљева око порушеног моста. Након тога уследиле су жестоке борбе на самим градским улицама. У дневним извештајима Друге пролетерске дивизије, упућеним Главном штабу, 29. новембра, њен командант потпуковник Средоје Урошевић наводи:
„Освојивши у току јучерашњег дана све прилазе граду, наше јединице уз садејство Руса, у току прошле ноћи, на јуриш заузеле су Краљево. При директном нападу на Краљево нарочито су се истакли борци Четврте пролетерске и Треће српске бригаде који су, јуришајући, прешли Ибар источно и западно од Краљева и у снажном налету наставили уличне борбе све до потпуног уништења непријатеља…“
Последњег новембарског дана 1944, ослободилачка војска и народ одали су пошту стрељанима у октобру 1941. у Лагерском гробљу под Грдичкoм косом.
Крај Споменика ослободиоцима Краљева у парку Пљакин шанац, помоћник градоначелника Краљева Марко Матовић, 77 година од дана када су јединице Народноослободилачке војске и Црвене армије ослободиле, у црно завијено, Kраљево, које су њихови потомци из рушевина изнова изградили у прелепи град, какав је и данас, истакао је значај њиховог подвига.
„У тих 45 дана жестоке борбе многи су платили највишу цену, изгубили су животе, и тај њихов чин подсећа нас да свако треба да се заиста запита шта је то што можемо да урадимо да бисмо били заиста достојни њихове жртве. Цена наше слободе била је врло висока, зато данас, када се њих сећамо, осећам потребу да искажем своје поштовање“, истакао је Матовић, па додао:
„Ми, Срби као народ, можемо да будемо веома поносни на своје претке и историју јер, иако суочени са тешким искушењима и библијском патњом, увек су бирали да остану на страни добра, где смо и данас.“
Матовић је нагласио да треба да наставимо да негујемо културу сећања оваквим манифестацијама и захвалио свима који су присуствовали обележавању овог значајног датума у историји нашег града.
Према речима председника Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“, најпознатијег краљевачког хроничара, Милана Матијевића, 29. новембар 1944. године био је први дан слободе за Краљевчане.
„Ослобођење Kраљева дочекано је са великим радошћу и са много суза. Нажалост, Kраљево је било порушено, много Немаца је било заробљено, па су партизани морали да их чувају од разјареног народа. Немачки заробљеници су у Kраљеву радили на рашчишћавању Улице војводе Путника, која је била разрушена услед савезничког бомбардовања. Овде, баш на овом месту поред Ибра, била су два моста – метални и дрвени мост преко кога је пролазила Рижина пруга. Данас имамо традицију и излазимо да се подсетимо тих јуначких дана, шта је Краљево доживело и преживело – прихватили смо неговање традиције поштовања жртава које су пале за ослобођење Kраљева“, поручио је Матијевић истичући да ћемо јунаштво наших ослободилаца у Другом светском рату трајно памтити и преностити наредним поколењима.
У Краљеву је заробљено око 600 железничких вагона које је немачка војска користила до Краљева и из којих је вршен претовар оружаних снага у вагоне узаног колосека који су у композицијама одвожени према Чачку, Ужицу, Вишеграду, Сарајеву и даље према Аустрији. У борбама за ослобођење Краљева и шире околине немачка војска је имала губитака – 495 мртвих, 265 рањених и 300 заробљених војника и официра. Губици Четврте пролетерске црногорске бригаде, Треће српске ударне бригаде и партизанских јединица били су – 45 погинулих и 106 рањених бораца, а погинуло је и 357 бораца Црвене армије, који су сахрањени у селима у околини Краљева.
