Под покровитељством Министарства грађевинарства и урбанизма, а у сарадњи са Немачком организацијом за међународну сарадњу – ГИЗ (Deutche Gesellschaft fu Internationale Zusammenarbeit), у Краљеву је вечерас организована јавна дебата „Откривање енергије“. ГИЗ пружа техничку помоћ земљама у развоју, а финансира га немачка влада.
Кампању којом је обухваћено 30 општина у Србији, на локалном нивоу организовали су град Краљево и општина Врњачка Бања.
Циљ кампање jе информисање и подизање свести грађана о појму енергетске ефикасности, као о потрошњи енергије у раличитим типовима зграда и потенцијалним мерама за побољшање енергетске ефикасности.
У Србији се ова кампања спроводи од 2009. године, а једна од првих активности на пројекту било је стварање законског оквира за енергетску ефикасност, чији резултат је представљалоо ступање на снагу Правилника о енергетској ефикасности и сертификацији зграда 1. октобра прошле годне.
У оквиру ове кампање у претходном периоду урађено је пет енергетских елабората и пасоша за пет репрезентативних објеката у сваком од градова и општина које су учесници у овом пројекту. Према речима Аните Мраовић, менаџера овог пројекта, вечерашња дебата представља кампању имплементације Правилника о енергетској ефикасности у оквиру ширег ГИЗ пројекта „Енерегетска ефикасност у зградарству“. Србија је, у оквиру ове кампање, подељена на три региона: Војводину, југоисточну и западну Србију, а у сваком од њих одабрано је по десет општина.
„У оквиру кампање Правилник је примењен на стамбеним објектима, који су изабрани у складу са националном типологијом стамбених зграда, а за по пет изабраних објеката, инжењери енергетске ефикасности (носиоци лиценце 381, који су инжењерске сертификате добили од стране Инжењерске коморе Србије) урадили су елаборате енергетске ефикасности и енергетске пасоше, који су током маја и јуна додељени станарима, односно власницима ових објеката“, рекла је Мраовић.
Анализа је показала да су објекти који су били обухваћени овом кампањом у енергетском смислу у јако лошем стању, будући да од 150 сертификованих објеката, који су први у Србији добили енергетске пасоше, највећи број њих припада енергетском разреду „Г“. То је најнижи енергетски разред, што показује да домови у Србији троше много енергије. Због тога циљ ове кампање и јесте промовисање идеје сертификације објеката.
Правилник о енергетској ефикасности се односи на нове, али и на постојеће објекте.
„Обавезна документација, која се прилаже за добијање грађевинске дозволе новоизграђених објеката, подразумева да инвеститор има и елаборат енергетске ефикасности, а након тога и енергетски пасош за добијање употребне дозволе“, рекла је Анита Мраовић из организације ГИЗ и додала да сваки нови објекат мора да задовољава услов да вредност енергије коју троши припада енергетском разреду „Ц“.
За постојеће објекте енергетски пасош није обавезан, уколико се објекат не продаје, не издаје или се реновира у проценту мањем од четвртине износа своје процењене вредности. Ако је тај износ већи од 25 одсто, онда и постојећи објекат мора да има енергетски пасош, односно да се након реновирања стање објекта унапреди за један енергетски разред.
Александар Аврамовић, сарадник ГИЗ-а у овом пројекту за подручје Краљева и модератор за Краљево, Смедерево и Деспотовац, изразио је велику захвалност Архитектонском факултету у Београду, који је израдио националну типологију стамбених зграда.
„Она је, нажалост, показала да готово 80 одсто нашег стамбеног фонда или нема никакву изолацију, или је она јако мала, тако да је губитак енергеије код тих објеката већи од 70 процената“, навео је Аврамовић.
Грађани се најчешће одлучују за улагање у изолацију фасаде, односно њено облагање термоизолационим материјалом (стиропором или каменом вуном) и за замену постојеће спољне столарије (која је, углавном, дрвена) ПВЦ или алуминијумском столаријом са термо-прекидом.
„То, наравно, није инвестиција која може да се исплати за годину дана, већ за отприлике пет година, за колико вам се врати уложени износ кроз цену онога што бисте иначе уложили за грејање или хлађење свог објекта“, појаснио је Аврамовић.
Заменик градоначелника Краљева Милун Јовановић истакао је да Град Краљево пружа активну подршку читавом пројекту, који је, како је оценио нарочито важан због чињенице да енергије има све мање.
„У питању је кампања која је потпуно исправна и са еколошког аспекта, али је значајна пре свега због аспекта штедње“, навео је Јовановић.
Вечерашња дебата представљала је разговоре на тему покровитеља и организатора ове кампање са представницима локалне самоуправе, произвођача материјала који се користе за енергсетску санацију објеката, представницима банака које имају линије кредитирања оваквих инвестиција, стручне јавности и грађана чији објекти имају енергетски пасош.
