Наш град је 29. марта био домаћин манифестације „Дан Канаде у Краљеву”. Заједничким залагањем Амбасаде Канаде у Србији, Канадско-српског пословног удружења (CANSEE), града Краљева и његових установа културе – Народног музеја, Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ и Градске галерије ликовних и примењених уметника Краљево, реализован је разноврстан програм.
Обележавање „Дана Канаде“ у нашем граду је почело сусретом Његове екселенције амбасадора Канаде у Србији Филипа Пинингтона са градоначелником града Краљева Томиславом Илићем. Затим је уследио заједнички састанак са представницима Канадско-српског пословног удружења CANSEE и представницима краљевачке привреде. Уз директоре односно власнике краљевачких предузећа, састанку су присуствовали и представници Регионалне привредне коморе Краљево, као и званични представници града – председник Посланичке групе пријатељства Народне скупштине са Канадом, народни посланик Зоран Бојанић, помоћник градоначелника Новица Гаговић и чланови Градског већа Маја Мачужић и Владимир Павловић.
Град Краљево је гостима представљен кроз краћу презентацију, којом је руководилац Службе за управљање пројектима и локално-економски развој Градске управе града Краљева Мирјана Продановић обухватила основне информације о граду и представила привредне, туристичке и друге потенцијале. Сваки представник предузећа је укратко упознао госте са својом фирмом. Презентацијом се представило и Удружење, о коме су, као и о могућој будућој сарадњи, више говорили директор Одељења за трговинске односе Амбасаде Ђурђа Ћерамилац, као и председник Удружења Горан Обрадовић и извршни директор Мирјана Дончић-Битон.
Разговор са привредницима текао је у правцу успостављања односно побољшања пословне сарадње између две државе.
Његова екселенција Филип Пинингтон је истакао да је сарадња са Краљевом инвестиција. Нагласио је и значај посете Удружења CANSEE, које је имало прилику да, како је рекао, пренесе „какво је пословно окружење у Канади и какав је опсег помоћи и сарадње са Канадом“.
„Најважније за сарадњу са Краљевом су инвестиције. О томе одлучују сами канадски инвеститори. Краљево има добру причу и солидну основу за инвестирање. Када нам дођу канадски инвеститори заинтересовани за улагања у Србији, ми им препоручујемо, у зависности од тога шта их конкретно интересује, где постоји добро окружење за сарадњу и инвестирање. Овде смо сазнали да постоји велики потенцијал за сарадњу у области инжењерства и пољопривреде. И у хидроенергетском сектору, будући да је Канада позната по изградњи хидроцентрала, мислимо да постоји могућност за сарадњу“, рекао је амбасадор.
Он је такође изјавио да је Канада, када говоримо о европским интеграцијама, уз Србију од почетка. Помагала је у области инфраструктуре, инвестиција, у обучавању војске.
„Не постоји ниједан већи билатералан проблем између Канаде и Србије, сматрамо да су наши односи пријатељски. Настојаћемо да подржимо Србију у будућности на било ком путу на коме то жели њен народ. У овом тренутку видимо да је будућност Србије окренута европским интеграцијама“, рекао је амбасадор.
Приликом уручења поклона у виду пакета здраве хране, посредно, од Миломира Главчића, великог донатора града Краљева, амбасадор је изјавио:
„Улога амбасаде Канаде је да се подстакне привредна сарадња две земље, али пре свега у смеру промоције канадских производа у Србији, а ово је био скуп на којем смо могли да сазнамо какве су препреке да се та сарадња оствари и у супротном смеру. За производњу здраве хране увек постоји интересовање.“
Градоначелник Краљева Томислав Илић је истакао да је сарадња нашег града са Канадом започета са почасним грађанином града Краљева за 2013. годину, Србином из Канаде, Миломиром Главчићем, који је Краљеву донирао део новца за изградњу моста преко Ибра и новац потребан за набавку магнетне резонанце за Општу болницу, затим је уследило потписивање споразума са градом Нијагара Фолс, а сада се наставља успостављањем контакта са Канадско-српским удружењем. Како је истакао градоначелник, веома је значајно то што привредници Краљева седе за истим столом са представницима Удружења и разматрају како би наши привредни потенцијали били презентирани у Канади. Он је изразио наду да ће се врло брзо видети резултати.
Извршни директор CANSEE Мирјана Дончић-Битон саопштила је приликом посете да је град Краљево постао први град из Србије почасни члан Канадско-српског пословног удружења.
„То значи да ће сви привредници моћи да постану део пословне асоцијације CANSEE, што води успостављању економске сарадње, робне размене, разних видова тренинга, пружања савета, нпр. како извести српско вино у Канаду, како се представити на северноамеричком тржишту“, рекла је она и додала: „У Канади су заинтересовани за успостављање сарадње са Србијом, за трговинске размене. Надамо се мерљивим резултатима до краја године.“
Канадско-српско пословно удружење тренутно броји више од 50 чланова – компанија из Србије и Канаде, чији мандат обухвата окупљање компанија региона Југоисточне Европе. Удружење је настало у новембру 2014. године у Београду, са циљем да подстиче сарадњу између компанија чланица и држава, како би заједно развили узајамно корисне пословне и трговинске везе.
Извршна директорка Мирјана Дончић-Битон је пренела да је Србија на 94. месту у свету према извесним економским индикаторима изнетим на Светском економском форуму 2015. године, док Канада, на истој листи, заузима 13. место. Према њеним речима, највећи број производа у Канади – одећа, аутомобили, кућни апарати и слично, јефтинији су него у Србији, док су храна, услуге и становање скупљи у Канади. Удружење CANSEE је, како је истакла, добило конкретна питања краљевачких привредника у вези са извозом робе и услуга у Канаду, при чему је нагласила да „CANSEE поседује средства и контакте потребне за постизање успешне пословне сарадње са Канадом“.
Након састанка са краљевачким привредницима, Његова екселенција амбасадор Канаде у Србији Филип Пинингтон је у Народном музеју Краљево отворио изложбу „Канадске медицинске мисије у Србији 1914-1918“.
Аутор изложбе је Софија Шкорић, Српкиња из Канаде, која је прикупила велики број фотографија о канадској медицинској мисији у Србији. Када је велика епидемија тифуса захватила Србију на самом почетку Великог рата, српска влада је упутила очајничке апеле свету тражећи медицинску помоћ. На позив српске владе, поред британске, америчке, француске, руске, италијанске и грчке мисије, и мисија Канаде, из које је одмах стигло 34 лекара. Сви су били добровољци мотивисани да помогну српском народу свесни да ризикују своје животе. Поред појединачних добровољаца, Канада је регрутовала, организовала и упутила на Солунски фронт три комплетне војне болнице, са професионалним, искусним медицинским особљем капацитета до 2.000 кревета са свим потребним санитетским материјалом. Зна се да је више од 600 канадских добровољаца и регрутованог особља било упослено у Србији и на Солунском фронту и свако од њих појединачно заслужује признање и захвалност.
Изложба је организована посредством Српске националне академије у Канади са седиштем у Торонту.
У оквиру „Дана Канаде у Краљеву“, у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“, Његова екселенција амбасадор Канаде у Србији Филип Пинингтон је учествовао у програму „Са децом око света – Канада“, који је припремила и водила библиотекарка Весна Милосављевић. Ученици Основне школе „Светозар Марковић“ одгледали су филм о Канади како би се укратко упознали са земљом коју окружују три океана и карактерише непрестани привредни развој. Уследио је и квиз о Канади, који су краљевачки основци лако и брзо решили.
Амбасадор Пинингтон је своју земљу представио на деци разумљив начин, неконвенционално, у хокејашкој опреми, с причом о најпопуларнијим канадским спортовима – о хокеју на леду, рагбију, америчком фудбалу. Није изостала ни прича о образовању у Канади, коју је испричао уз помоћ своје супруге Ерике.
Програм је обогаћен наступом Биг бенд оркестра краљевачке Музичке школе „Стеван Мокрањац“, изложбом о Канади, њеној култури, природним знаменитостима, дечјој књижевности.
Амбасадор Пинингтон је поклонио краљевачкој библиотеци комплет књига канадских аутора за најмлађе чиотаоце.
Завршни догађај „Дана Канаде у Краљеву“ је била изложба графика канадског уметника Гија Ланжевена, под називом „Сумрак анђела“, коју је отворио амбасадор Канаде Филип Пинингтон. Контакт са овим уметником краљевачка галерија је успоставила још пре четири године, када је покренула Интернационални салон графике. Ги Ланжавен је и те и наредних година излагао своје радове на Салону. Прошле године је добио и специјално признање, па је тим поводом и организована ова изложба. Тако се четрдесетак графика у техници дубоке штампе овог богато награђиваног уметника из Квебека нашло пред краљевачком публиком.
Према речима амбасадора Пинингтона, помоћ око организовања изложбе коју је Амбасада Канаде пружила Галерији, скроман је допринос месецу франкофоније како у Краљеву, тако и у целој Србији.
Почела подела уговора за пластенике 28.03.2016.
Власницима петнаест мањих пољопривредних газдинстава, са територије Грдице и Адрана, који су претрпели штету на пластеницима у поплавама 2014. године, аплицирали и добили пластенике у оквиру Програма помоћи ЕУ поплављеним подручјима у Србији, данас су свечано подељени уговори.
Према речима помоћника градоначелника Вукосава Коњикушића, одмах након мајских поплава 2014. су започете прелиминарне радње, представници Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО) су изашли на терен, утврдили степен штете и, у складу са тренутним могућностима, пружили помоћ.
Једна од помоћи је била и донација 121 пластеника. Пољопривредници који су добили пластенике су склопили уговор на две године, током којих морају да имају производњу у њима. Неки су пластенике добили у септембру, неки у фебруару наредне године. Подељене су три врсте пластеника – 5х20 и 8х20 метара и специјални са дуплим дном. Цене су им од 650 до 840 долара.
У недавним поплавама, дошло је до оштећења производа у појединим пластеницима, али ће тај проблем, како је рекао градоначелник Краљева Томислав Илић, бити решен са представницима ЕУ. И овога пута ће доћи комисија ФАО, која ће, заједно са нашим представницима комисије, обићи поплављена подручја и стећи увид у потребну помоћ. Такође, према његовим речима, комисије из Министарства пољопривреде и заштите животне средине и Саветодавне пољопривредне службе, са градском комисијом, изаћи ће на терен како би пружиле помоћ пољопривредницима који ће поново да сеју и треба им савет и помоћ.
У оквиру помоћи ЕУ, пољопривредници који су аплицирали за помоћ су добили – 88,96 тона хране за животиње, 16.500 садница воћа, 136,97 тона семена, 285,4 тоне ђубрива, кошнице, пољопривредне машине и тракторске прикључке, музилице за краве, пумпе и опрему за наводњавање, једну стеону јуницу. Помоћ за 1.304 корисника ЕУ програма је 374.031 евро.
