У циљу едукације и превентивног деловања односно смањења броја саобраћајних незгода, Савет за безбедност саобраћаја града Краљева организовао је још једну у низу трибина. Овог пута, ученицима Медицинске и Електро-саобраћајне техничке школе представио се Милан Митић из Пожаревца.
Митић се бави едукацијом младих о безбедности у саобраћају, с намером да његова прича утиче на смањење броја саобраћајних незгода и да се сачува што више људских живота. Своју мало необичну, али врло корисну мисију, успешно спроводи широм Србије, а и шире. Он је краљевачким средњошколцима испричао своју животну причу везано за саобраћајну незгоду коју је доживео управљајући мотоциклом под дејством алкохола и без заштитне опреме. Назван je „1 у 10 милиона”, будући да је остао жив након незгоде коју преживи један човек од десет милиона. Наиме, 2010. године Милан је доживео тешку саобраћајну незгоду. Возио је мотор без кациге под дејством алкохола брзином од 170 километра на сат. Ударио је у ивичњак предњим точком мотора и приликом пада задобио тешке повреде лобање поломивши главом три дебеле дрвене греде које су држале тенду. Давао је минималне знаке живота. Био је у коми више од 40 дана. На ивици живота.
„Сви су мислили да се нећу пробудити. Све сам их демантовао. Пробудивши се из коме, почео сам да учим поново да живим. Да ходам. Да прихватим себе. Да се борим да извучем максимум. Успео сам. Последице су остале и видљиве су, али постигао сам и више од онога чему сам се надао. Данас сам самосталан, нормалан и здрав момак. Овај канал сам отворио из разлога да бих мотивисао повређене људе и давао савете свима да не прођу као ја!“, каже на свом YouTube каналу Митић, који је снимио и документарни филм у вези са несрећом, о њему говори књига „Странац у сопственој кожи – 1 у 10 милиона – Милан Митић“…
Чим се опоравио од несреће, Милан је желео да своје искуство подели са младима и покаже им како небезбедно учешће у саобраћају и непридржавање прописа односно бахата вожња у пијаном стању без заштитне опреме може да промени живот из корена, и њима и њиховим ближњима. Незгода коју је чудом преживео угрозила је и његовог пријатеља којег је повезао мотором, али који, срећом, иако је имао тешке телесне повреде, није био животно угрожен.
Митић сарађује са Агенцијом за безбедност саобраћаја Републике Србије, како би испричао лично искуство у нади да млади неће урадити, па ни помислити, то што је он урадио. Дугогодишњим, јако напорним и исцрпљујућим радом на себи, успео је да се опоравим са скоро и неприметним последицама изашавши као победник.
„Опоравак је био јако дуг. Не желим да се било коме то деси. Омладини константно треба да се прича о томе. Ми немамо час у школи о саобраћају, а требало би да се стално говори колико је то опасно, где све то може да их одведе“, каже Милан истичући да деца врло емотивно реагују на његову причу. На основу, како каже, његове тешке приче и „новог физичког изгледа“ после несреће, нико не остаје равнодушан.
„Нашалим се прво, па их полако спремим и уведем у главни чин приче. Едукације на личним примерима имају највећи ефекат – доказано је да таква врста трибине оставља утисак на слушаоце и гледаоце“, каже он.
Према речима Ненада Марковића, члана Савета за безбедност саовраћаја града Краљева, Савет, са Агенцијом за безбедност саобраћаја, годинам ради на едукацији пре свега младих како би научили које су последиценебезбедног понашања у саобраћају – брзе вожње, невезивања појаса, вожње под дејством алкохола, неношења заштитне опреме за мотоцикле…
„Наша жеља је, првенствено, да кроз туђе животне приче схвате какве опасности у саобраћају вребају. Ако човек вози брзо, мала је вероватноћа да ће да преживи. Посебно млади људи, пуни адреналина, жеље за доказивањем… Спој са неискуством и лошијом вештином у првим годинама по стицању права да управљају моторним возилом могу да доведу до последица какве је имао Милан. Наши покушаји да им скренемо пажњу да то нису само противправна понашања возити 170 километара на сат и доживети саобраћајну незгоду, него су и опасна по живот, имају ефекта“, каже Марковић истичући да је потврда да овакве активности сигурно дају одређени резултат податак да је на територији Града Краљева број погинулих у саобраћајним незгодама из године у годину све мањи.
„Прошле године је на територији града било осам погинулих, претходна година са најмање погинулих је била 2011. Ове године, до сада, имамо пет погинулих“, каже Марковић.
Како наводи, овакве трибине односно предавања Савет организује пред крај завршне школске године односно пред матуру, када желе да младима скрену пажњу на понашање у саобраћају с обзиром на дешавања која собом носи завршетак школовања, али и током школске године како би деца чула неко лично искуство које је заиста застрашујуће.
„Боље да чују од некога ко је то прошао него да пробају сами. Статистика је наумољива и каже да је највише погинулих међу возачима у првим годинама возачког искуства. Трудимо се да највећу пажњу и бригу усмеримо ка њима“, речи су члана Савета за безбедност саобраћаја града Краљева.
Превентивним едукативним трибинама младима се указује на неопходност савесног понашања пре него што било ко од њих заузме позицију возача. Апел и Милана Митића и других који су у нашем граду поделили своје тешке приче како би утицали на то да их млади, схвативши опасност небезбедног учешћа у саобраћају, не понове, јесте да имају на уму да њихово понашање може оставити кобне последице на њих и њихове ближње односно друге учеснике у саобраћају, до краја живота, или чак да изгубе живот или друге лише живота.
