Један од симбола града Краљева, који монументално стоји тик изнад реке Ибар, средњовековни замак Маглич, захваљујући средствима које су издвојиле држава и Град Краљево, не само да ће обновити стари сјај, већ ће и употпунити свој изглед бројним садржајима који ће Краљевчанима, али и бројним туристима, дочарати епоху Немањића.
Градоначелник града Краљева др Предраг Терзић истакао је да је јавна набавка за израду пројектно-техничке документације и извођење радова у подножју средњовековне тврђаве Маглич завршена, као и да ће ускоро грађевински инжењери и архитекте започети пројектовање.
„Већ наредне године биће започето извођење радова на изградњи паркинг простора који ће се налазити са десне стране пута Краљево – Рашка. Биће изграђена и пасарела која ће омогућити туристима који долазе до паркинга да пређу магистралу. Након тога, биће изграђен и мост преко реке Ибар, а преко моста ће бити изграђен и плато тако да ће сви Краљевчани, али и сви гости који долазе из других градова и из иностранства, моћи брже и лакше да стигну до тврђаве Маглич“, појаснио је Терзић.
Према његовим речима, када буде завршена прва фаза радова, Град ће се потрудити да обезбеди још туристичких садржаја у оквиру компекса Маглич како би сви који долазе до Краљева могли да уживају не само у предивном погледу са ове импозантне тврђаве, већ и да виде како се живело у Србији у средњем веку.
„Уверен сам да ће уз српске средњовековне манастире Жичу и Студеницу, Маглич коначно постати трећа важна туристичка дестинација у нашем граду“, поручио је градоначелник.
Како истиче ПР Туристичке организације Краљева Игор Тешић, не постоји ниједна друга тврђава, не само у Србији, него и у овом делу Европе, која је тако пуна историје, а тако и мистериозна, као што је Маглич, због чега је посебно интерестантна и занимљива туристима. Како је појаснио, идеја је да се у подножју тврђаве направи и реплика средњовековног села, сувернирница, инфоцентар, евенутално и соба са садржајима који су занимљиви и млађим, модерним, генерацијама, чиме би, како сматра, дошло до процвата Маглича.
„Видимо Маглич као тврђаву која ће се туристички знатно развијати и бити туристички центар Долине векова где су још и Жича и Студеница. Маглич заслужује један овако велики пројекат и да буде у топ пет препорука у нашој земљи. Ниједна екскурзија у Србији не би требало да прође без обиласка манастира Жиче, Студенице и Маглича“, поручио је Тешић.
Директорка Завода за заштиту споменика културе Краљево Катарина Грујовић Брковић истакла је да је средњовековна тврђава представљала важно место због свог стратешког положаја који заузима у долини Ибра. Како је појаснила, с обзиром на то да се налази на стрмој литици која се издиже изнад Ибра, често током пролећа и лета уме да буде сакривена маглом која обавија простор на врху брда, па је утврђење Маглич по томе и добило име. Према њеним речима, пројектом, за који је Министарство културе Републике Србије издвојило 20 милиона динара, урађени су конзервацијско-рестаураторски радови, а тренутно је у току четврта фаза радова чији завршетак је планиран до краја ове године.
Према неким веровањима, замак Маглич подигнут је у XIII веку, али је непознаница да ли је градитељ био Урош I или његов отац Стефан Првовенчани. Током XIV века, Маглич је био седиште српског архиепископа Данила II, десне руке краља Милутина који је обновио и доградио Маглич. Целокупни локалитет проглашен је за споменик културе од изузетног значаја, бедеми тврђаве дуги су око 270 метара, а састоји се од Цркве Светог Ђорђа, главне и помоћне капије, остатака палате са подрумом и седам кула високих дванаест метара, док је најпознатија осма, висока двадесет метара, представља најјачу кулу и назива се Донжон. Држава је за пројекат изградње моста преко Ибра, пасареле и паркинга у оквиру комплекса тврђаве Маглич уложила чак 475 милиона динара.
