Чланови Штаба за ванредне ситуације града Краљева су на седници одржаној у петак, 23. јуна, сумирали извештаје са терена о евидентираној штети у секторима инфраструктуре, становања, привреде и пољопривреде, као и прелиминарни извештај о елементарним непогодама које су задесиле територију града Краљева у мају и јуну 2023. године.
Према речима члана Штаба, руководиоца Одељења за послове цивилне заштите Градске управе Здравка Максимовића, прелиминарни извештај који обухвата штету изазвану бујичним поплавама, као и унутрашњим и спољним водама и појавом клизишта на локалној путној инфраструктури, достављен је Влади Републике Србије.
„Погођен је сектор становања, имамо евидентираних 150 стамбених објеката, који су углавном лакше оштећени односно вода је само ушла у објекат и није било дужег задржавања. Комисија за процену штете ће, већ од понедељка, кренути на терен и имаће посебну категоризацију за објекте у које је само ушла вода и за оне у којима се вода задржала и направила већу штету“, појаснио је Максимовић истакавши да је добро што немамо урушених стамбених објеката.
Како је навео, потреба за санацијом клизишта, што се тиче оштећених стамбених објеката, постоји на осам локација, а Комисија је предвидела и изградњу нових, па је ова штета значајнија у односу на праву физичку штету јер захтева поступак обнове. Максимовић је напоменуо да се активности око санације клизишта изводе у сарадњи са Геолошким заводом, сходно чијим извештајима и предложеним мерама ће се поступати везано и за стамбене објекте и за инфраструктуру.
„Најзначајније штете су у сектору инфраструктуре. Поред прекида Ибарске магистрале, у делу насеља Адрани, и урушавања моста преко Мусине реке, имамо десет километара локалних путева који су претрпели лакша или тежа оштећења. Оштећено је 18 километара канала као дела путне инфраструктуре, регистровано је 14 клизишта или одрона пре свега на локалним путевима, 15 водотокова другог реда је претрпело оштећења у приобаљу или на заштитиним објектима, регистровано је 16 оштећених прелаза и четири моста преко водотокова другог реда, тако да инфраструктура носи 70 до 80 одсто укупног износа у штетама и губицима“, нагласио је члан Штаба за ванредне ситуације.
Максимовић је додао да, што се тиче сектора пољопривреде, посматрано је 950 хектара пољопривредног земљишта на територији Града и констатовано да је на око 400 хектара дошло до значајнијег задржавања воде, па ће и тај утицај на пољопривредне културе односно производњу бити већи.
„Време пред нама је кључно за даљи опоравак у сектору пољопривреде како бисмо видели колики ће бити коначни губици јер негде неће бити оштећења, већ смањења квалитета приноса. У делу ка Западној Морави, где су Роћевићка река и Мусина река, имамо значајних – потпуних или делимичних оштећења пластеничке производње“, изјавио је Максимовић.
Најмања штета на територији града Краљева је начињена у области привреде и износи око осам милиона динара, а односи се на осам привредних субјеката. Градски Штаб за ванредне ситуације радиће, у сарадњи са Привредном комором Србије и Регионалном привредном комором Краљева, на санирању штете у наредним месецима.
„Свесни смо да су ти губици значајно већи због прекида у пословању или ограниченог пословања, али за сада смо те штете заокружили у односу на оно што је било ангажовано у ресурсима када су у питању одбрана односно заштита имовине и производње тих предузећа“, појаснио је Максимовић.
Руководилац Одељења за послове цивилне заштите истакао је да су ове бројке, упоређујући са претходним поплавама, у коначном збиру десет пута мање у односу на поплаве које су се десиле 2014, 2016. и 2019. године. Он је појаснио да су највеће штете у сливу Роћевићке реке и Гледићких планина, где није било значајнијих улагања по питању уређења водотокова и смањења ризика од бујичних поплава.
„Роћевићка река ће захтевати ангажман и надлежних републичких институција с обзиром на то да се талас који је дошао из Мусине реке генерисао у Каони, па је без радова у Каони бесмислено радити у Роћевићима. Падавине и водостаји су били на истом нивоу као и приликом поплава претходних година, али на Ибру нисмо имали никаквих проблема иако је водостај био критичан“, изјавио је Максимовић.
Како је Влада Републике Србије усвојила уредбу и програм обнове за сектор становања, грађани могу да се пријаве за помоћ од четвртка, 22. јуна 2023. године. Комисије ће утврђивати штету и рангирати објекте у пет категорија. За прву категорију износ помоћи ће бити 200.000, за другу 300.000, за трећу 400.000 динара – оне се сматрају лакшим и ту се сврставају објекти где није дошло до конструктивног урушавања односно поремећаја у објектима, док четврта и пета категорија захтевају веће и теже интервенције, па је за четврту категорију помоћ 500.000, а за пету 800.000 динара. За шесту категорију још увек није одређена помоћ јер, тренутно, према постојећим извештајима стручних служби, на територији целе државе не постоје објекти који су толико оштећени да нису више за становање.
„Поступак добијања помоћи је следећи – пријава штете ће трајати до 7. јула, у приземљу Градске управе града Краљева, на шалтеру број 5, сваког радног дана од 10.00 до 17.00 часова. Након пријављене штете следи излазак на терен комисије која ће проценити степен оштећења објекта. Извештај ће бити послат надлежном Министарству за јавно улагање – Републичкој комисији за утврђивање штете ради верификације, након чега следи поступак процене и доделе помоћи односно израде првостепених решења, на основу којих грађани остварују право на наплату штете. Тренутно се пријава штете врши само за стамбене објекте, не и за пољопривредно земљиште“, поручио је Здравко Максимовић.
На територији града Краљева, услед поплава, штета у сектору привреде процењена је на осам милиона динара, док је у области пољопривреде захваћена огромна површина и 60.000.000 динара је процењена штета. У области инфраструктуре, са потребама и губицима, штета износи 450.000.000 динара, а у области становања 73.500.000 динара, што збирно износи 591.000.000 динара.
Према речима др Милоша Урдова, специјалисте хигијене Завода за јавно здравље Краљево, ситуација у вези са водоснабдевањем је, као и протеклих дана, редовна и ниједног тренутка црпне станице нису биле угожене овим водним таласом. Црпне станице Ђериз и Чубуковац, које су биле искључене из превентивних разлога, враћене су у систем водоснабдевања Града.
Асанација терена захваћених поплавним таласом се спроводи у сарадњи са Одељењем за послове цивилне заштите и стручним службама Завода за јавно здравље.
Урдов је напоменуо да је у домаћинствима у којима је вода продрла у објекте и дворишта неопходно да грађани најпре изврше евакуацију воде из дворишта – самостално или уз помоћ комуналних служби уколико је количина воде велика, да очисте терен употребом дезинфенкционих средстава и воде па, када се терен исуши, обавесте Штаб за ванредне ситуације односно Сектор за ванредне ситуације и на тај начин се пријаве за завршну дезинфекцију коју обављају стручне службе на прописан начин.
Према његовим речима, како нема пораста регистрованих случајева заразних болести и број је уобичајен и одговара овом подручју и периоду године, епидемиолошка ситуација је на задовољавајућем нивоу на територији града Краљева.
