Седмочлану породицу Спасић, из Кованлучке улице, пожар који је захватио помоћну просторију а потом и кућу, оставио је без крова над главом. И поред вишечасовних покушаја чланова породице, потом и ватрогасаца, да пожар угасе, ватрена стихија је дом Спасића потпуно уништила. Приземље није могуће користити за становање, а горњи спрат је у потпуности изгорео. Срећа у овој великој несрећи је да су сви укућани неповређени на време изашли из објекта.
Према речима Александре Спасић, која је са супругом, троје деце и супруговим родитељима, живела у кући, све се одиграло у секунди, ватра је била на све стране… Она, која је онколошки болесник, са двоје деце, била је на спрату, одмарала, а свекар и свекрва у приземљу, супруг и један син на послу…
„Пожар је трајао четири сата… Око шест поподне зачуло се пуцкетање, на које нисам реаговала, мислећи да је ватромет, који се често дешава, све док нисам чула врисак девојчице која је чула бабу и деду који су кроз прозор видели да угао куће светли… Пробали смо да се боримо кантама воде јер су нам црева била склоњена. Позвали смо ватрогасце, који су послали једно возило двадесетак минута након позива. Пробали су да угасе пожар, али ужасан ветар је дувао, борили су се колико су могли, дошло је и друго возило, али нисмо знали одакле више ватра бије…“, прича Александра и додаје да је успела само да узме лекове из собе.
„Изгорело је 25 година кућења овде и нормалног живота… Битно нам је само да смо заједно на једном месту, а не подељени на три стране. Тренутно смо супруг и ја код једних комшија, баба, деда и најмлађи син код заове у Рибници, најстарији син у трећој кући, девојчица код другара“, каже Александра, која је са породицом избегла са Косова и Метохије без ичега, а сада су опет остали без дома.
„Сви су дошли сами да помогну, то је друштво наше деце – омладина, пријатељи из средње школе и са факултета и комшилук. Боримо се из почетка, у здрављу и заједно само“, поручује Александра Спасић.
Како њена кћерка Катарина истиче, најбитније им је да мајку, која је победила тешку болест, сачувају од стреса.
„Тешко јесте, али када смо живи и здрави, то је најбитније. Сви ћемо да помогнемо колико и како можемо. Држимо се заједно, то је најбитније. Добили смо помоћ у гардероби, али неопходна нам је помоћ у храни јер, иако смо код пријатеља, нас је седморо, не желимо још додатно да будемо неком на терету. Стигла је помоћ у хемији, али тога ће нам требати још за касније, када се рашчисти око куће. Имамо скромна примања, мама је инвалидски пензионер, тата има теренски посао, заради како, кад и колико може, брат је војно лице, па је то нека предност, ја сам студент, а други брат иде у средњу школу, што су опет додатни трошкови за студирање и школовање, уџбенике…“, прича Александра и истиче да је помоћ путем друштвених мрежа велика, да се много људи јавило, и захваљује им. Сада, како каже, склањају прво кров како би сачували доњи спрат и направили поново кров над главом.
Породицу Спасић обишао је председник Привременог органа града Краљева др Предраг Терзић. Он се осврнуо на то да је у последњих двадесет дана, нажалост, три породице са територије града Краљева задесила иста судбина – изгореле су им или куће или помоћни објекти.
„Град Краљево може да обезбеди помоћ, али она није довољна да бисмо успели да обновимо све ове објекте. Зато разговарамо са људима који имају стоваришта грађевинског материјала и са другим људима добре воље како бисмо сви заједно успели да обновимо и куће и помоћне објекте. Породица Спасић je угледна породица, то су добри људи, јер да нису помагали комшијама, пријатељима, земљацима, не би данас дошло оволико људи да им помогне. Овде су комшије и пријатељи и људи који су заједно са њима дошли, али и велики број младих људи, пријатеља њихове деце, који су дошли да помогну“, рекао је Терзић осврнувши се на то да је породицу Спасић задесила несрећа да су 1999. године из Липљана, са подручја Косова и Метохије, дошли најпре у Трстеник, а након две године и у Краљево, а сада треба поново да се куће.
„Кућили су се једном у Липљану, други пут у Кованлуку, а сада треба да обнове кућу и потребна им је помоћ. Град Краљево ће притећи у помоћ, као и наши краљевачки привредници, али неопходна је и помоћ других људи добре воље“, поручио је др Предраг Терзић, председник Привременог органа града Краљева.
