Тридесет други пут, у дане једног од највећих хришћанских празника – Преображење Господње, Књижевни клуб Краљево, Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ и Народни музеј Краљево, уз покровитељство Града Краљева, организују Жички духовни сабор „Преображење“.
Ову значајну културну манифестацију, која за циљ има неговање, проучавање и афирмисање вредности наше националне културе, у Народном музеју у Краљеву, отворио је градоначелник града Краљева др Предраг Терзић. Овогодишњи Жички духовни сабор је почео изложбом „Јован Дучић, свом милом Требињу – Трагом једне визије“ из Легата Музеја Херцеговине у Требињу, аутора Иване Грујић, директорке требињског музеја.
Како је истакао градоначелник, Град Kраљево је увек био домаћин Сабора и трудио се да, са установама културе, припреми богат и садржајан културни програм, који онима који воле песништво, који се баве културом, у тих неколико дана, омогућава да у нашем граду славе културу.
„Драго ми је што је Музеј Херцеговине из Требиња наш гост и што имамо прилику да погледамо изложбу посвећену учитељу, песнику и дипломати Јовану Дучићу. Многи Херцеговци су били значајни за историју, културу и традицију не само свог завичаја, већ читавог простора који насељавају Срби. Јован Дучић је без сумње један од њих“, рекао је градоначелник Краљева на свечаном отварању.
Он је истакао да ће већ наредног дана бити промовисан Зборник радова настао на првом Научном скупу „Публицистика у развоју друштва и државе“ и да се ове године организује трећи скуп под тим називом, посвећен Славољубу Маржику, човеку који је годинама брижљиво сaкупљао све новинске извештаје о нашем граду у периоду од 1835. и касније кроз XIX и XX век. Градоначелник је захвалио директору Народног музеја Краљево, декану Правног факултета и Институту за политичке студије из Београда, који су са Љубодрагом Брацом Ристићем, покретачем ове идеје, успели да научни скуп постане традиционалан.
„Имамо четири тома, веома значајна за све који се баве друштвеном, политичком, културном и привредноим историјом нашег града. И наредних година ће бити организовани скупови, али са другим подтемама, и очекујемо велики број историчара, социолога, правника, политиколога у нашем граду“, казао је др Предраг Терзић осврнувши се на централни догађај Жичког духовног сабора „Преображење“ – доделу односно уручење једне од најбитнијих награда у српском целокупном песништву – Жичке хрисовуље, која ове године иде у руке песника Љубивоја Ршумовића, „кога још као деца памтимо, а који засигурно заслужује ово битно признање“.
Директорка Музеја Херцеговине у Требињу Ивана Грујић, ауторка изложбе „Јован Дучић, свом милом Требињу – Трагом једне визије“, која је организована поводом 80 година од смрти Јована Дучића, истакла је да је посебан значај изложбе у томе што је Дучић представљен и као песник и као дипломата, колекционар, изузетан познавалац уметности и као први кустос требињског музеја, с обзиром на то да је брижљиво водио инвентарну књигу своје колекције за будући музеј.
Изложба има три целине. Прва је осврт на Дучићеву биографију и дипломатску службу – кроз одликовања, дипломатске униформе и преписке, од које су посебно занимљива писма уметника Уроша Предића, Томе Росандића, Атанасија Поповића, Риста Стијовића. У другом и централном делу је археолошка збирка предмета из римског и средњовековног периода – скулптуре, делови саркофага, камена пластика и делови црквеног мобилијара, које је Дучић сакупио током дипломатске службе у Италији. Материјал је послао у Требиње 1935. године, са намером да се један део искористи за украшавање града, а да други део буде основ за формирање археолошке збирке. У трећем је представљен један мањи део Дучићеве колекције слика које је након његове смрти сачувао Михаило Дучић, захваљујући коме је заоставштина Јована Дучића, бродом „Требиње“ 1960. године, допремљена у Требиње.
Директорка је захвалила на топлој добродошлици и на указаној части да овогодишње жичке духовне свечаности почну изложбом из Музеја Херцеговине.
„Заиста смо почаствовани тиме што је један такав великан нашег народа имао једну тако племениту мисију у 13 дипломатских службовања, где је добијао највиша признања и сакупљао различите уметничке предмете. Почаствовани смо као Музеј да је његова идеја о томе да свој родни град улепша и претвори у град музеј античким скулптурама била до сада јединствена појава у нашим земљама. Ово је само један мали траг његове визије, он је имао велике намере и велике амбиције да, осим музеја, оснује и библотеку, којој је поклонио више од пет и по хиљада својих књига. Такође, желео је да направи мост преко Требишњице, да се уради стари град који потиче из турског периода, неколико чесми, парк је преуредио, слао је дрвеће и посебне саднице, семена различитог цвећа из различитих крајева света. Желео је да од Требиња направи једну малу медитеранску оазу, расадник лепих ствари као што су уметнички предмети. На тај начин је и почасни грађанин Требиња с обзиром на то да, где год да се окренете, видите неки од предмета који је поставио у граду“, рекла је Ивана Грујић.
Она је такође истакла да је Дучић био добар познавалац историје града Требиња, свестан историјског значаја града, у средњем веку нарочито, који је на зидине старог града поставио барељеф краљице Јелене Анжујске јер је имала свој двор у Tрeбињу, поред двора у Брњацима на Kосову.
„Посебно нам је драго да су колеге из Народног нузеја Краљево гостовале код нас 2015. године са изложбом, заиста величанственом, о првој српској краљици Јелени Анжујској. Тада смо успоставили сарадњу тако да је ово наш мали повратни поклон Kраљеву, нашим колегама, међуинституционалној доброј сарадњи, али и ширењу непознате истине о Јовану Дучићу, који је био један изузетан песник и дипломата, пре свега родољуб, патриота, који је сав свој иметак уложио у уметничке предмете за будући музеј свог родног града.
У музичком делу програма свечаног отварања Жичког духовног сабора „Преображење 2023“ наступиле су ученице Музичке школе Требиње Теодора Ковачевић, која је извела дело Габријела Фореа „Елегија“, и Марина Мучибабић, која је извела „Охридски бисер“ Нелиа Милотија, уз пратњу професорке Иване Пешић.
