У присуству породице, пријатеља, родбине, некадашњих саиграча, људи из света кошарке, првотимаца и чланове млађих категорија Кошаркашког клуба Слога, представника Града Краљева, Рашког управног округа, Кошаркашког савеза Србије… минутом ћутања, у понедељак, 29. априла 2024. године, у краљевачкој градској кући, започела је комеморација легенди краљевачке кошарке Владимиру Дашићу.
У име Кошаркашког клуба Слога, саучешће поводом преране смрти „великог пријатеља, дивног мужа, оца, деде… Владе Дашића“, изјавио је Урош Матић, који је истакао да је Владимир Дашић био ванвременска појава када је кошарка у питању.
„Ишао је испред свог времена, суштину кошарке и бављење спортом носио је у себи. То је била генерација, нарочито он, која се није плашила ни првака Европе. Можда више од свих погодака, свих тројки које је дао, у сећању ће ми остати тај однос према противнику и борби – никад није изгубљена макар с друге стране био и првак Европе“, рекао је Матић.
У име породице, окупљене је поздравио Дејан Јеротијевић, који се осврнуо на то да се и данас препричавају анегдоте дуела Владимира Дашића са Драженом Петровићем, са Галисом, али и са баскета под обалом…
„Највише од свега је волео да победе. Највећа жал му је што није стигао да тренира своје унуке. Велики позитивац, којег никад нисам видео да је клонуо духом. Имао сам срећу да смо сарађивали у Слоги, били смо пријатељи и комшије. Признао сам му да је био идол не само мени, већ многим младићима. Са поносом можемо рећи да је у Владово време Слога била она права Слога, којој можда и данас сви тежимо и желимо да буде таква… непоновљива Слога. Нажалост, многи од њих више нису са нама… Сигуран сам да ће сада заједно са Владом направити непобедиву екупу за сва времена“, рекао је Јеротијевић, поручивши: „Владо, пријатељу мој драги, била је част познавати те. Хвала ти за све. Хвала породици што је мене изабрала да кажем коју реч, а то је мало шта бих све могао да кажем.“
Некада саиграч Дашићев, потпредседник Кошаркашког савеза Србије Душан Пројовић, поздравио се са Дашићем, истакавши да нас је све окупио „прерани одлазак великог Владе“…
„Хвала ти за све. Где год си био, оставио си велики траг. Правио си од свих боље играче и, што је најважније, боље људе. Упознали смо се и пре него што смо се срели док сам, као млађи, пратио како си играо и како су велике твоје партије“, рекао је Пројовић подсетивши на чланке из ’84-’85, када је уведена линија за три поена, о томе како су Дражен Петровић и други играчи дали чак три-четири тројке, да би, након неколико дана, Слога дала 11 тројки у Јазинама, од чега Владо осам.
„Знам да сам му био друг и пријатељ, он је нама био и више од саиграча. Поносни смо на њега, његова породица још више. Никада ти нећеш отићи из наших сећања и срца, преселио си се на боље место и заједно са својим другарима писаћеш златну историју Слоге“, казао је Пројовић.
На опроштају од, како је рекао, великог човека Владимира Дашића, градоначелник града Краљева др Предраг Терзић је подсетио на то да су у Краљеву рођена или одрасла четири НБА кошаркаша и да сви у свету знају за Влада Дивца, Милоша Бабића, Ненада Крстића, Василија Мицића…
„Али да бисте постали легенда, морате да се докажете у свом граду, да ту постижете најзначајније поене, да ту побеђујете, ту правите разлику. Зато Краљевчани данас највише памте генерацију Слоге из две сезоне, када су играли у лиги бивше Југославије. Памте Чога, Џигија, Жикицу, памте шутеве за три поена Владимира Дашића… Био је и за живота легенда Краљева. Побеђивао је када је кошарка била другачији спорт, када се успех кошаркаша није мерио бројем нула на уговору, него љубављу свих оних који воле тај спорт. Када сте, дајући поен, прослављали са навијачима, и то вам је било најважније да победите, а не, после добро одигране сезоне – већи уговор. Трудио се да буде бољи од противника, а противници су били најбољи у Европи“, рекао је Терзић подсетивши на то да је, у надметању са европским прваком Цибоном, Дашић давао тројке и замало нису победили европског првака који је неколико дана пре тога играо са Реалом из Мадрида, као и да је играо против тада не тако познатог младог Американца који се вратио у земљу предака, у Грчку, и после постао вероватно најбољи играч у Европи средином осамдесетих – Никоса Галиса.
„Побеђивао је Владо и показивао како се игра и бори за свој клуб. Он је започео своју касније веома успешну тренерску каријеру још као играч. Отишао је у мање клубове – Напредак из Алексинца, Прву петолетку, Машинац – који тада још увек није био тако велики клуб као што је касније постао, да учи млађе шутере, да као играч преноси знање, касније је успео и као тренер у Слоги, на крају као тренер ОКК Краљево“, рекао је градоначелник, подсетивши и на то да је Дашић играо и фудбал – за Милочајац и Борац из Адрана, уз напомену да је, захваљујући људима који знају да признања треба доделити онима који су задужили краљевачки спорт, добио и бројна признања. Он је Дашићу захвалио на свему поричивши да ће се Град потрудити да, као и чланови његове генерације који нису са нама, и Владо Дашић добије своју улицу у Краљеву.