Полагањем венаца и цвећа на Споменик ослободиоцима Краљева, у парку Пљакин шанац, делегације Града Краљева, Рашког управног округа, Друге бригаде копнене војске, Полиције, борачких удружења и других организација, обележиле су 79. годишњицу ослобођења Краљева од нацистичког окупатора у Другом светском рату.
О јунаштву наших ослободиоца и значају обележавања овог важног датума у историји нашег Града говорила је Мирјана Савић из Народног музеја Краљево.
„Тог 29. новембра 1944. године, након 45 дана дугих борби, ослободиоци су ушли у Kраљево. Била је то најдужа операција ослобођења неког града, након операције за ослобођење Београда, такозвана операција Мостобран. Био је то први дан слободе у Kраљеву после Другог светског рата, који је оставио је трајнe и најдубље ожиљке у нашој историји“, подсетила је музејска саветница, истакавши да о тежини тих борби сведоче чињенице да су је совјетски војници назвали ”битка за мали Стаљинград“.
Према њеним речима, борбе за ослобођење Краљева почеле су код Чукојевца, 16. октобра 1944. године, када су се јединице Треће српске бригаде Народноослободилачке војске Југославије, уз садејство јединица 65. корпуса Црвене армије, сукобиле са немачком дивизијом „Принц Еуген“. Формиран је мостобран дужине 35 километара западно од Kраљева ради повлачења немачких трупа Група армије Е из Грчке, којима су јединице Корпуса Милер покушавале да обезбеде евакуацију.
Краљево је ослобођено у раним јутарњим сатима након што су јединице Четврте црногорске бригаде, у садејству са осталим партзизанским јединицама и црвеноармејцима, прешле Ибар и почеле да заузимају делове града у ноћи између 28. и 29. новембра. Ослободиоци су затекли град који је био готово срушен јер су Немци, приликом повлачења, рушили и уништавали све за собом. Већ 30. новембра, донета је одлука да се први пут организовано изађе на Гробље стрељаних у Kраљеву у знак сећања на највећу трагедију у историји нашег Града.
Како је истакла музејска саветница, 29. новембар постао је врло значајан датумски топоним у историји нашег града, првенствено зато што се преплитао и са Даном Републике, настојећи да се у послератним деценијама сви привредни успеси, друштвена или политичка дешавања вежу за тај датум како би се показао својеврсни привредни, друштвени, просветни и културолошки напредак Града. О значајан овог датума сведочи и чињеница да је, већ 1945. године, по њему добио име трг испред цркве Свете Тројице, затим и основна школа, као и часопис који је почео да излази 1947. године…
„Распадом Југославије, почевши од 1990. године, престаје да се слави Дан Републике и овај, нама врло значајан локални датум, извесно време бива маргинализован јер се током претходног деценија утопио у 29. новембар као Дан Републике, али убрзо људи постају свесни његовог значаја за нашу историју и да треба да обележавамо датум када је наш град ослобођен у Другом светском рату и када смо успели да преживимо највеће трагедије мерене међународним оквирима“, поручила је Мирјана Савић.
У околним краљевачким селима сахрањено је 357 бораца Црвене армије који су погинули у борбама за ослобођење нашег Града, док је из Четврте пролетерске црногорске бригаде, Треће српске ударне бригаде и партизанских јединица 106 њих било рањено, а живот изгубило 45 бораца. Немачка војска остала је без 495 војника, док је рањених било 265, а 300 војника и официра је заробљено.
