„Љуби искрено – дуже ћеш у љубави трајати… Љубомора је моћ која види што не постоји… Људи се више упознају у невољи него у радости… Најбоље се браниш од година ако их не бројиш… Да се богатство праведно ствара, не би било ратовања… Какав неко осмех има, са мржњом ношен, кад га гледаш, укочиш се, падаш ко покошен… Ован звони, своје овце окупља, међу њима има и од скупе скупља…“, тек су неке од по(р)ука–изрека односно афоризама деведесетосмогодишње Петрице Бјелице, које ће, до краја ове године, објавити Књижевни клуб Краљево. Да својој изузетној суграђанки испуни највећу жељу, да, поред објављених књига песама, светлост дана угледају и ове кратке форме које она свакодневно с невероватном лакоћом ствара, председник Привременог органа града Краљева др Предраг Терзић обећао јој је приликом посете у њеном дому у Краљеву.
Песникиња са више од 11.000 написаних песама, на две године до стотог рођендана, Петрица, јер је на Петровдан рођена, с нескривеном радошћу и младалачким еланом, примила је госте који су је обишли и честитали на признању недавно урученом у Београду у оквиру фестивала „Златно доба“. Наиме, Радна јединица „Дневни центри и клубови“ Геронтолошког центра Београд, уз подршку Градског секретаријата за социјалну заштиту, средином новембра, организовала је XXI Фестивал стваралаштва старијих под називом „Златно доба“, чији је циљ манифестација, афирмација, промоција и активација аматерског стваралаштва, као и неговање и преношење нематеријалне културне баштине, културна интеграција и размена између региона и земаља.
Признање, симболично названо „Искорак“ – „за храбре појединце у ‘златном животном добу’ који својим активностима, животним стилом и постигнућима трансформишу стереотипе о старости и старењу и утичу на позитивну промену традиционалне културе старења“, Петрици Бјелици додељено је као најбољој на отварању овог фестивала, чија је тема била „Оствари право на стваралаштво“.
Како је истакао председник Привременог органа града Краљева др Предраг Терзић, а што је, засигурно, утисак свакога ко има срећу да Петрицу упозна, сусрет са оваквом особом дубоко се урезује у сећање, а са њом се само с осмехом и пуног срца растаје.
„Давно нисам срео некога ко има оволико позитивне енергије, пуно духа и елана. Бака Петрица прича о томе како се некад живело, говори о прошлим временима, али са пуно оптимизма прича о данашњим данима и о томе шта нас све очекује. Сваког дана ова вредна жена напише по неколико песама. Њене песме и афоризми одишу позитивном енергијом, она пише о љубави, али пише и патриотске песме, а Град Краљево ће помоћи да она објави збирку афоризама да и други читаоци могу се упознају са њеним књижевним радом“, рекао је Терзић додајући: „Драго ми је кад видим људе који имају оволико година, а Петрица ће за две године напунити 100, који су толико вредни, тако се труде. Многи млади људи од ове жене могу да науче шта је позитиван став о животу. Она пуни сваког од нас оптимизмом.“
Како је истакао председник Привременог органа града Краљева др Предраг Терзић, многи краљевчки песници и писци доносили су у наш град награде са различитих такмичења и смотри стваралаштва, али Петрица је сигурно најстарији краљевачки награђени песник.
„Ми смо, као Град, поносни што имамо песникињу од деведесет осам година која је донела признање у наш лепи град“, поручио је Терзић.
Петрица Бјелица у пензију је, као тешки срчани болесник, отишла кад је имала свега 38 година. Пензионерске дане проводи у писању. Рођена је 12. јула 1925. године у Бигову, Бока Которска. Гимназију је завршила у Котору, а са допунским курсевима добила је звање учитељице. У Краљеву живи више од 30 година. Прве стихове је написала са 13 година, а после смрти мужа стихови су били заправо утеха и запис свега што се десило. Како прича, дешавало се да у дану напише и до 20 песама. Некада јој је довољно свега два минута да мисли пренесе на папир.
Како казује, када је нешто потакне да напише песму, прво све запише на неком папиру, а потом, уз помоћ лупе, јер је, каже, вид издаје, читко преписује у песмарице, и то, без двојбе можемо рећи – краснописом… Песму „Мрве хлеба“ Љубомира Ненадовића зна напамет већ 80 година, а када не може да заспи, говори њене стихове. Рецитује песме на италијанском, немачком, француском… Своје књиге је поклањала краљевачким школама, али и на Косову, где је слала и разну другу помоћ. Уз писање, и ручни рад и те како јој иде од руке.
Награди се – коју је лично примила у Београду, каже, није надала, а посета, која ју је разгалила, и обећање председника Привременог органа града Краљева да ће јој књига афоризама и по(р)ука бити објављена, што је њена последња жеља, чине је веома срећном. Пресрећна је јер је ово признање круна њеног стваралаштва и сматра да јој је признање награда зато што је за годину и по дана написала 3.500 песама. Предала је и предлог за Гинисову књигу рекорда. У 2022. години исписала је једанаест свезака песама. Пише о својим осећајима, мислима, жељама… инспирација долази неочекивано….
„За дуговечност је потребно и здраво се хранити, али и здраво поступати. Што чујеш – не чујеш, што видиш – не видиш. Саслушај, не суди, ако не можеш помоћи, боље ћути..“, саветује деведесетосмогодишња Петрица Бјелица своје госте и додаје да су јој највеће богатство двоје деце, четворо унучади, троје праунука и – њено стваралаштво.
