Министарство државне управе и локалне самоуправе и Министарство културе организовали су церемонију одавања почасти и полагање венаца на дан кад је пре 90 година убијен краљ Александар Карађорђевић у Марсељу. Тим поводом, у свим јединицама локалне самоуправе на територији Републике Србије у којима постоји спомен-обележје краљу Александру Карађорђевићу, као и нашим херојима из Првог светског рата, положени су венци.
Град Краљево придружио се обележавању овог значајног датума наше историје. Полагањем венаца на Споменик српским ратницима палим за слободу отаџбине oд 1912. до 1918. године делегације Града, Рашког управног округа, Војске, Полиције и борачка удружења, одале су пошту краљу и палим борцима.
Први човек града Краљева др Предраг Терзић подсетио је да је на данашњи дан пре 90 година убијен краљ Александар Карађорђевић – престолонаследник, краљ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и, касније, Краљевине Југославије.
„Краљ Александар Карађорђевић, познат као Ујединитељ, био је неко ко је владао државом много већом од Краљевине Србије. У тој држави живели су и Срби, и Хрвати, и Словенци, а он је кроз идеју интегралног југословенства желео да те народе уједини“, казао је Терзић, па подсетио:
„Убили су га усташе и ВМРО, и страдао је као прва жртва фашизма у Европи. Данас се сећамо краља Александра, његовог доприноса, али увек када се говори о њему, говори се и о томе да ли је требало, и било могуће, стварати Велику Србију или државу која је касније постала Југославија. Говори се и о томе да ли су у тој држави остварени интереси српског народа или су други народи успели да пређу из поражене на победничку обалу.“
Терзић сматра да су то сигурно теме којима се данас баве историчари, али са друге стране, те теме су много утицале и на каснији развој државе и историју српског народа.
„Између витешког краља Александра I Карађорђевића Ујединитеља и града Краљева постојале су чврсте историјске везе још од 1984. године када је као шеснаестогодишњи дечак присуствовао миропомазању свога оца краља Петра I Карађорђевића у манастиру Жичи“, истиче историчар, кустос Народног музеја Краљево, Немања Трифуновић.
Према његовим речима, остало је забележено да је краљ Александар посетио Краљево 1911. године као престолонаследник, затим 1922. године, након венчања са румунском принцезом Маријом, у склопу свадбеног путовања опет долази у краљевачки манастир, а 1933. поново је обишао крунитељно место српских краљева.
„Након његове погибије, 1934. године, општина Краљево донела је одлуку да школска зграда, која је требало да се изгради тих година, понесе име краља Александра. Удовица почившег краља Марија Карађорђевић приложила је значајна финансијска средства тако да је школа саграђена за мање од годину и по дана. Ради се о школи која данас носи име Димитрија Туцовића“, појаснио је Трифуновић, који је упутио апел, као историчар, да се макар у дворишту школе постави једна биста краља Александра I Карађорђевића као обележје и сећање на име које је школа првенствено носила.
Александар I Карађорђевић рођен је на Цетињу 16. децембра 1888. године као други син краља Петра I и кнегиње Зорке, ћерке црногорског књаза Николе Петровића. Основну школу завршио је у Женеви, док је даље школовање наставио у војној школи у Петрограду, а потом у Београду, у који се породица Карађорђевић преселила након Мајског преврата, 1903. године, када је Петар І постао краљ Србије.
Престолонаследник Александар је, као заповедник Прве армије, водио победоносне битке против Турака на Куманову и Битољу, а потом у Другом балканском рату извојевао је сјајну победу над бугарском војском на Брегалници. У Првом светском рату, 1914. године, био је врховни заповедник српске војске у славним биткама на Церу и Колубари. Завршне операције пробоја Солунског фронта, у јесен 1918. године, српска војска је извршила под врховном командом регента Александра са одличним командним кадром у који спадају војводе Живојин Мишић, Степа Степановић и Петар Бојовић. Након ослобођења Србије, и осталих крајева под којима је живело српско и јужнословенско становништво, 1. децембра 1918. године, на основу одлука српске Народне скупштине и Народног Вијећа у Загребу, регент Александар је прогласио уједињење Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу.
Након смрти краља Петра I, 16. августа 1921. године, регент Александар је постао краљ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а наредне године оженио се румунском принцезом Маријом, ћерком румунског краља Фердинанда Хоенцолерна, са којом је добио три сина: Петра, Томислава и Андреја.
Приликом државне посете Француској, у коју је отпутовао да би учврстио одбрамбени савез против нацистичке Немачке, краљ Александар I Карађорђевић убијен је Марсеју, 9 октобра 1934. године. Краљева смрт потресла је читаву Југославију, а стотине хиљада грађана испратило је његове посмртне остатке до Опленца, где је сахрањен у маузолеју цркве Светоr Ђорђа, задужбине краља Петра I. Народна скупштина и Сенат Краљевине Југославије назвали су га Витешки Краљ Александар I Ујединитељ.
Церемонија одавања почасти и полагања венаца поводом обележавања годишњице смрти краља Александра I Карађорђевића уприличена је у Краљеву, Ариљу, Бачкој Тополи, Београду, Врњачкој Бањи, Книћу, Крагујевцу, Лапову, Лозници, Пожаревцу, Сурдулици, Нишу, Ужицу и Шабцу.