„Данас се навршава двадесет четири године од почетка бомбардовања Савезне Републике Југославије. НАТО бомбардовање Србије и Црне Горе извршено је без одобрења Савета безбедности Уједињених нација и трајало је од 24. марта до 10. јуна 1999. године. Коначан број жртава никада није саопштен… У бомбардовању Србије учествовало је више од 700 авиона, који су извршили око 2.300 борбених напада, а лансирано је око 1.000 крстарећих ракета. Агресори су користили и оружје које није дозвољено међународним конвенцијама. Косово и Метохија практично су преорани. На Кошарама је вођен бој раван ономе на Церу и Колубари у Првом светском рату. Јунаци са Кошара одбранили су Србију, а да нису – она би данас другачије изгледала. Више десетина војника и официра, добровољаца, бранилаца Србије, заувек је остало на Кошарама. Нека им је вечна слава“, речено је овог 24. марта приликом обележавања Дана сећања на браниоце отаџбине страдале у ратовима 1990-1999. године у Граду Краљеву.
Како се, крај Споменика са спомен-фонтаном погинулим у ратовима 1991-1999. године, подигнутог на Тргу Јована Сарића, у знак сећања на оне који су животе дали за одбрану отаџбине, могло чути, „распад некадашње Југославије, започет 1990. године, трајао је готово пуну деценију. Историчари га сматрају једним од најтежих ратних сукоба у овом делу света. Он је за собом оставио пустош у градовима и селима и јад у душама на стотине хиљада породица чији су сродници заувек остали на бројним фронтовима и ратиштима од Словеније до Космета. Прва жртва ових ратова је из нашег краја – војник Слободан Стојковић из Матарушке Бање погинуо је у Словенији. То су били дани погрома и страдања, али и невиђених херојстава. Међу истинске хероје и јунаке уписани су и Краљевчани. Многи од њих с фронта се нису вратили својим кућама и породицама. Жал за њима никада неће престати.“
Mинутом ћутања одата је пошта нашим трагичарима и херојима.
Пред спомен-обележјем на коме су имена Краљевчана који су животе оставили на бранику отаџбине и оних чије су породице потом нашле уточиште у Краљеву, цвеће и венце положиле су званичне делегације породица, сабораца, Града Краљева, Рашког управног округа, Војске, Полиције, републичких и локалних институција, борачких и инвалидских удружења, организација, друштава, политичких странака и друге делегације.
Заменик градоначелника града Краљева Вукман Ракочевић истакао је да такву трагедију српски народ нити је заслужио нити је смео да доживи и да нема речи којима се може описати колико смо захвални и дужни онима који су дали животе за нашу слободу данас.
„Нисам нити достојан нити имам правих речи да опишем шта су ти хероји претрпели, шта су издржали и дали оно најсветије што се може дати за слободу –живот. Јунаци са Кошара, са Паштрика, наша недужна деца, више од 80 малолетних, недужних, ником кривих… дали су своје животе за нашу слободу… Хоћу да посветим овај дан и несталим особама. Постоје неке ране које зацеле, постоје неке ране које се можда могу и заборавити, али постоји нешто са чиме живе људи који су фамилија, родбина оних који су нестали, а ни дан-данас се не зна где су и шта им се десило… постоје и куће где су нестајали наши најмилији… Ми данас упућујемо још једном поруку да хоћемо и тражимо истину. Људи заслужују да знају где су им најмилији, где су очеви, синови, сестре, мајке… Ми, ни после двадесет четири године, немамо одговоре на нека питања… Нека опрости онај ко може. Неки не могу да опросте. Ми не треба и не смемо никад да заборавимо. Слава херојима, слава жртвама. Живела Србија“, казао је Вукман Ракочевић, заменик градоначелника града Краљева, на обележавању 24. марта.
Председник Удружења ратних војних инвалида Војислав Вукашиновић каже да се они који су преживели двадесет четири године, сваког дана у години, сећају шта је нашем народу урађено током агресије, да се сећају бесмртних хероја из слободарског Краљева који су дали животе у ратовима деведесетих.
„Морамо увек да се сећамо, никада да не заборавимо. Није мртав војник који је погинуо, већ онај који је заборављен“, поручио је Вукашиновић.
И председник Удружења учесника ратова 1991-1999. године Сретен Лазовић је истакао колико је важно што смо, „двадесет четири године после трагичног и злочиначког напада дошли да се поклонимо сенима невино страдалих грађана, патриота, бесмртних хероја града Краљева, који су за одбрану отаџбине дали нешто најсветије – своје животе“.
Милисав Вујанац, из Удружења породица палих бораца ратова од 1990. до 1999. године, који је сина изгубио на ратишту, каже:
„Да опростимо можемо, да заборавимо – никада. Ко може да заборави своје дете…“
У програму обележавања 24. марта, Дана сећања на браниоце отаџбине у ратовима 1990-1999. године, крај спомен-обележја на Тргу Јована Сарића, учествовали су глумци Краљевачког позоришта Светлана Миленковић и Предраг Павловић. Они су казивали стихове песама Десанке Максимовић „Мајкама“ и Љубивоја Ршумовића „Здравица народу српском“, као и одломке из драмског дела „Скела“ академика Горана Петровића.
Полагање венаца испраћено је звуцима „Посмртног марша“, који је извео Ватрогасни оркестар „27. септембар“, као и химну „Боже правде“, којом је обележавање Дана сећања започело.
Парастос изгинулим ратницима служили су свештеници Епархије жичке.
У оквиру обележавања 24. марта – Дана сећања на браниоце отаџбине страдале у ратовима 1990-1999. године, у касарни „Јован Курсула“ у Јарчујку, положени су венци на споменик погинулим припадницима 252. оклопне бригаде. Том приликом, начелник Штаба Команде Друге бригаде копнене војске потпуковник Небојша Недељковић је истакао да су припадници Војске, али и народа, бранили земљу свим расположивим средствима и изборили наизглед немогуће, и да смо, иако опремљени мање савременим наоружањем, имали предност над агресором – високи морал, спретност и стручност.
„Не можемо и не смемо заборавити експлозије, рушења, убијање, страдање. Наша је дужност и обавеза, због нараштаја који долазе, да тешке тренутке НАТО агресије сачувамо од заборава кроз 24. март и очувамо успомене на оне који више нису са нама. Из редова 252. оклопне бригаде из Краљева, чији су војници и старешине показали како се бори за своју земљу, животе током НАТО бомбардовања су положила 24 јунака, а 113 их је било рањено. Нека им је вечна слава и хвала им. Чувајмо успомене на све њих, јер су својом жртвом уградили себе у нашу будућност“, казао је потпуковник Небојша Недељковић у касарни у Јарчујку.
Помен погинулим у ратовима 1991-1999. године организовали су Град Краљево и Удружење породица палих бораца ратова од 1990. до 1999. године, Удружење учесника рата 1991-1999, Удружење ратних војних инвалида града Краљева и Војска Србије.
