На централном градском тргу – Тргу српских ратника, пред Спомеником српским ратницима палим за слободу отаџбине од 1912. до 1918. године, Краљево је обележило Дан ослобођења у Првом светском рату – 22. октобар.
Како је, приликом одавања поште и полагања венаца, истакао градоначелник града Краљева др Предраг Терзић, цела Србија, па и Kраљево, поднели су огромне жртве у Првом светском рату.
„После Првог светског рата и Kраљево и Србија су били десетковани. Велики број мушкараца остао је негде у гудурама Албаније или у Плавој гробници. Недостајали су мужеви, очеви, деде… Недостајале су руке које су обрађивале земљу, радници у фабрикама… Али, Kраљево се после тако велике трагедије поново уздигло и у периоду између два светска рата у Kраљеву су отворене и Фабрика авиона и Фабрика вагона. Град је из дана у дан напредовао, повећавао се број радника, стизали су људи из читаве Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а касније и из Краљевине Југославије“, рекао је градоначелник додајући да је Краљево поново пропатило у Другом светском рату, „оставши без 2.300 људи поименце набројаних, а вероватно је број жртава био и већи“. Он је напоменуо да је тек пре неки дан први пут преведена књига о геноциду над Србима на један страни језик – књига Силвије Крејаковић, која побраја све жртве краљевачког октобра, преведена је на енглески језик и сада са том патњом и страдањем Срба у Kраљеву могу да се упознају и страни читаоци.
„Јако је важно да причамо о томе шта се догодило и у Првом и у Другом светском рату, које патње је српски народ претрпео. То треба да знају не само људи у Kраљеву, не само у Србији, већ у читавом свету“, казао је Терзић и додао:
„И у ратовима деведесетих, за разлику од неких других места, где је само онај који је морао одлазио на подручје Хрватске, Босне и Херцеговине, у нашу Јужну покрајину Kосово и Метохију, из Краљева је одзив био већи од 100 процената – сви они који су позвани отишли су у рат, али и велики број добровољаца се пријавио да иде да брани српски народ и на подручју Босне и Херцеговине и Хрватске и на Kосову и Метохији. Краљево је био слободарски град, град који се борио, град који воли свој српски народ и даће све да га заштити. То треба да останемо и данас, да се боримо за нашу државу јер, осим Србије, ми друге државе немамо. Живело Kраљево, живела Србија!“, поручио је градоначелник града Краљева др Предраг Терзић.
Према казивању хроничара нашег града Милана Матијевића, из Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“, дан када је Краљево ослобођено у Првом светском рату велики је датум који све генерације треба да памте.
„Коњички ескадрон извиђачки капетана Јевтовића је већ 22. октобра 1918. у 19.00 часова прешао Ибар и ушао у Kраљево. Око Kраљева се нису водиле велике борбе јер су српска коњица и војска после пробоја Солунског фронта у силовитом налету ослободиле Ниш, после кратког предаха и Kрушевац и они су 19. октобра ушли у Врњачку Бању. Вест да је српска војска ушла у Врњачку Бању дошла је преко Отрока, Грачаца, Рибнице и Драгосињаца у Kраљево. Аустријанци су се нагло повлачили због тога што је српска војска прешла на леву обалу Западне Мораве код Чукојевца, Новог Села и Грачаца. Аустријанци су се уплашили да их не опколе и брзо су се утоварали у возове узаног колосека и евакуисали се према Чачку, Ужицу и Вишеграду“, приповеда Матијевић и износи још детаља:
„Они су хтели да пруже већи отпор овде у Kраљеву, али бојали су се окружења. Пре тога су разместили осам топова на Пљакином шанцу, секли дебела стабла и обарали их на земљу да спрече продор српске коњице, а срушили су мост на Рибници и запалили дрвени мост који је водио преко Ибра у Kраљево, преко кога је прелазила шумска железница коју су сами Аустријанци направили.“
„Српски ратници су били храбри и у част њихове храбрости и поштовања њихових ратничких дела, Краљевчани су сакупили новац и 1933. подигли овај велелепни споменик који краси наш град и подсећа на јуначка дела српске војске“, казао је Матијевић пред спомеником подигнутим Краљевчанима погинулим и умрлим у току ослободилачких ратова 1912-1918.
Како, између осталог, Матијевић наводи и у својој књизи „Краљевачки споменици солунцима у славу“, овај споменик се одликује бројним симболима. „…Постамент је изграђен као камена монолитна стена која представља снагу земље и народа. На подножју каменог постамента представљени су врхови морских таласа који се разбијају о камену стену – снагу народа. Симболично представљени таласи представљају Плаву гробницу и морске дубине у које су сахрњивани српски ратници и народ… Бронзана фигура представља одважног српског војника, пуног снаге и одлучности да брани своју државу, што је симболизовано у застави коју држи левом руком, до срца, и пушком, у десној руци. Бронзани војник на грудима носи одликовање као симбол храбрости и остварених победа српске војске у ратовима 1912-1918. Бронзани војник одевен у војну униформу представља снагу оружја, а његова обућа народни опанак – симбол је народа и порука да ће, ако затреба, и народ бити војска. Пушка ослоњена на симболично оцило представља поруку ратника да се земља и народ бране оружјем. Државни грб и бронзана фигура војника окренути су ка ссеверу, одакле је дошао непријатељ, што симболично представља упозорење непријатељу да ће земљу и државу бранити народни војник. Крст на врху заставе представља стављање вере изнад свега. Став и силуета бронзане фигуре приказани су у облику крста, што је знак распећа и страдања српског народа“.
