Делегације Града Краљева, Рашког управног округа, Друге бригаде копнене војске, Полиције, борачких удружења и других организација су, полагањем венаца и цвећа на Споменик ослободиоцима Краљева, у парку Пљакин шанац, обележиле 80 година од ослобођења Краљева од нацистичког окупатора у Другом светском рату.
Помоћник градоначелника за културне манифестације Милош Милишић истакао је да је Краљево један од најстрадалнијих градова наше земље.
„У Другом светском рату нацисти су, недалеко одавде, зверски уморили више од 2.000 људи и свако онај који се макар и каменом бацио на окупатора достојан је поштовања и пијетета, а камоли они који су јуришали на митраљезе. Захваљујући њима ми већ 80 година живимо у слободи“, поручио је Милишић, па додао да се слобода не даје ни за каква блага.
Саветница из Народног музеја Краљево Мирјана Савић говорила је о јунаштву наших ослободиоца и значају обележавања овог важног датума у историји нашег Града.
„Краљево је постало веома стратешки битно од октобра 1944. због повлачења Група армије Е, коју је чинило око 35.000 немачких војника, из Грчке. С обзиром на то да су ослобођени Београд и Ниш, пропао је првобитни план да се та војска повлачи линијом Солун-Скопље-Ниш-Београд , тако да је постао значајан тај пут Моравско-вардарском долином где Краљево представља најзначајнији топус“, појаснила је Мирјана Савић.
Према њеним речима, борбе за ослобођење Краљева почеле су када су се јединице Треће српске бригаде Народноослободилачке војске Југославије, уз садејство јединица 65. корпуса Црвене армије, сукобиле са немачком дивизијом „Принц Еуген“ код Чукојевца, 16. октобра 1944. године, Формиран је мостобран дужине 35 километара западно од Kраљева ради повлачења немачких трупа Група армије Е из Грчке, којима су јединице Корпуса Милер покушавале да обезбеде евакуацију. Била је то најдужа операција ослобођења неког града, након операције за ослобођење Београда, такозвана операција Мостобран.
„У ноћи између 28. и 29. новембра 1944. године, након 45 дана дугих борби, ослободиоци су ушли у Kраљево. Прво су се одвијале битке у приградским насељима – Матарушка Бања, Матаруге, Прогорелица итд. Већ 30. новембра, сви цивили, војска и Црвена армија су заједно отишли да одају пошту страдалима на Лагерском гробљу октобра 1941. Тада се први пут организовано изашло на Гробље стрељаних у Kраљеву у знак сећања на највећу трагедију у историји нашег Града“, подсетила је музејска саветница.
Како је поручила, после распада Југославије и нестанка те републике, Краљевчани треба да се сећају 29. новембра, дана када је ослобођен наш град у рату који је оставио највеће последице и највеће демографске ударце на градско становништво.
У околним краљевачким селима сахрањено је 357 бораца Црвене армије који су погинули у борбама за ослобођење нашег Града, док је из Четврте пролетерске црногорске бригаде, Треће српске ударне бригаде и партизанских јединица 106 њих било рањено, а живот изгубило 45 бораца. Немачка војска остала је без 495 војника, док је рањених било 265, а 300 војника и официра је заробљено. О значајан овог датума сведочи и чињеница да је, већ 1945. године, по њему добио име трг испред цркве Свете Тројице, затим и основна школа, као и часопис који је почео да излази 1947. године…
