И ове године, на празник посвећен Светом Василију Великом, Светом Јовану Златоустом и Светом Григорију Богослову – празник Света Три Јерарха, занатлије града Краљева окупиле су се најпре у Цркви Свете Тројице на литургији и резању славског колача – започевши прославу своје славе, коју потом настављају доручком и вечером, као и, сутрадан ујутру – традиционалном попаром.
Занатлијама се приликом свечаног чина резања колача у Цркви Свете Тројице придружио и градоначелник града Краљева др Предраг Терзић, који им је честитао славу и изразио задовољство што настављају традицију која је постојала и пре рата и што се окупљају и у цркви и на заједничком доручки и забави, као и што успешно сарађују. Он им је пожелео да наставе успешно да сарађују и у наредним деценијама и да окупљају још више и млађих људи.
По завршеном обреду резања колача, славу је занатлијама честитао и свештеник, упутивши им жеље за њихово и добро здравље њихових породица и напредак њихових заната, а поменути су и преминули чланови Удружења занатлија.
Према речима председника Удружења занатија града Краљева Владана Јелића, стотинак њих обично дође на службу и резање колача у цркву, а касније се придруже и други чланови, којих Удружење броји око 300-400. Како истиче Јелић, занатство у Краљеву у последњих неколико година је у порасту. Има све више младих занатлија – керамичара, молера, електричара, који су врло активни и имају посла, и тренутно су најтраженији.
Старије занатлије кажу да је врло важно да се занати одрже и да привуку што више младих како би занатству осигурали будућност.
Хроничар нашег града др Милан Матијевић истиче да је занатство било темељ индустријског развоја Краљева, када су увођени нови занати, обучавани млади кадрови, па је тако настала и Школа ученика у привреди, где су млади изучавали различите занате.
Занастске славе у Краљеву представљају вредно културно наслеђе које у Краљеву опстаје дуже од 150 година. Верно су пратиле занатство кроз развој, ратове и окупације, кроз обнову, бројне реорганизације и извршене трансформације ове привредне делатности. Позитивно су утицале на одржавање занатске традиције, формирање занатских симбола, на развој пословног морала краљевачких занатлија. Занатска слава је, не само за занатлије и занатлијски подмладак, веома значајно културно наслеђе које се дарује будућим генерацијама. Опстала је и јер је негована, као традиција, у складу са националним и хришћанским обичајима Српске православне цркве.
Књигом „Традиција занатске славе у Србији“, аутора др Милана Матијевића, којом су краљевачке занатлије даривале и градоначелника, Удружење краљевачких занатлија жели да остави у наслеђе занатску славу млађим генерацијама. Са поруком да, у складу са националном традицијом и обичајима Српске православне цркве, чувају занатску славу као значајну националну баштину.
