Програм Тридесет трећег Жичког духовног сабора „Преображење“, значајне културне манифестације која за циљ има неговање, проучавање и афирмисање вредности наше националне културе, почео је свечаним отварањем у Народном музеју Краљево. Госте је поздравио градоначелник града Краљева др Предраг Терзић, док су изложбе угледних националних институција културе – „Инспирисани Италијом“ Галерије Матице српске у Новом Саду односно „Градови: известан поглед. Из збирке графика страних аутора Народног музеја Србије“, отвориле др Снежана Мишић, музејска саветница и шеф Сектора збирки Галерије Матице српске и мр Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја Србије.
Како је, поздрављајући организаторе и госте на свечаности отварања, истакао градоначелник, већ 33 године Краљево је за дане Преображења центар српског песништва, али и читаве српске песничке и културне елите.
„Жичка хрисовуља је постала једна од најзначајнијих награда у српском песништву, али ови дани не представљају само догађај српског песништва, већ све установе културе из града Краљева – Народна библиотека ‘Стефан Првовенчани’, Народни музеј Краљево, Историјски архив и све друге установе културе у нашем граду организују читав низ манифестација за 19. август и дане који претходе Преображењу. Књижевни клуб ‘Краљево’, Народна библиотека, Народни музеј и Град Краљево јесу организатори преображењских дана у Краљеву, али ми се трудимо да укључимо и друге установе културе“, рекао је Терзић .
Директор Народног музеја Краљево Дарко Гучанин је изразио велико задовољство што је је краљевачки музеј домаћин изложбама изузетних установа културе, међу најзначајнијим у нашим националним оквирима – Народног музеја Србије, централне музејске установе, са којом већ сарађују, односно Галерије Матице српске из Новог Сада, матичне галеријске установе, са којом ове године остварују прву изложбену размену.
Tематску окосницу изложбе ауторке др Драгане Ковачић, музејске саветнице и кустоскиње Збирке цртежа и графика страних уметника Народног музеја Србије, представља приказ града као кључног места у којем је започела и где се драматично и убрзано развијала модерна култура и уметност најпре на преласку из XVIII у XIX, а потом и из XIX у XX век. Изложба обухвата 48 радова и 36 уметника, а биће отворена у Галерији Народног музеја Краљево до 4. октобра 2024. године.
Изложба „Инспирисани Италијом“ посвећена је српско-италијанским културним и уметничким везама, односно српским уметницима који су узоре и подстицаје за своје стваралаштво проналазили у уметничкој традицији Италије. Одабиром уметничких дела из колекције Галерије Матице српске визуелно су репрезентована италијанска „искуства” српских уметника током XIX века и XX века. Уз копије слика израђених према делима италијанских мајстора сликарства, на изложби су заступљене слике и цртежи с представама градова, људи и наслеђа Италије, као и графички листови страних уметника – више од 30 уметничких радова. Ауторка изложбе је Станислава Јовановић Миндић, кустос Галерија Матице српске у Новом Саду.
Програм Жичког духовног сабора у Народном музеју Краљево настављен је у дане викенда научним скупом „Публицистика у развоју друштва и државе IV: Јавна реч јавних личности“. Главна тема овогодишњег научног скупа је усмерена у правцу осветљавања улоге појединаца, јавних друштвених и културних радника, као и научника и уметника који су својим делом, друштвеном делатношћу или јавним наступима утицали на друштвене токове и јавно мњење, политичке ставове и културне правце. У фокусу истраживача су јавна ангажовања и наступи и реакције на објављена дела, потом накнадне анализе које су подстицале полемике, размишљања и потраге за идејама истицаним у овим делима и које су остављале трага у јавном мњењу, обликовању друштва, мењале дотадашње представе о појединим друштвеним ставовима или кретањима. Такође, у научним радовима анализирани су политички или културни одјеци у друштву у време појава појединих личности на јавној сцени, развој њихових идеја, представљање и реакције јавности, стручних кругова или политичких и државних тела.
Како је истакао градоначелник, „успели смо да у Краљеву окупимо и српску научну елиту – историчаре, културологе, правнике, политикологе, који ће расправљати о јавној речи и о мислиоцима који су у кризним временима сачували своју научну утемељеност и храброст и очекујем да ће и научни скуп у годинама које следе постати једно од препознатљивих дешавања краљевачког лета“.
„Ова манифестација постаје већ традиционална и уверен сам да ћемо успешно наставити да и наредних година, у сарадњи са Правним факултетом и Институтом за политичке студије, организујемо овај сада већ престижан скуп“, поручио је Терзић на отварању овог симпозијума у Народном музеју Краљево.
Др Љубодраг Б. Ристић, историчар, изразио је задовољство што већ четврту годину под истим насловом успевају да организују и привуку пажњу и интересовање пре свега истраживача научника а потом и публике.
„Ове године је у фокусу јавна реч јавних личности. Наша идеја је била да разматрамо са различитих аспеката различитих стручњака како су јавне речи, изговорене или писане, мењале, ако су мењале, друштво, како су – ако су утицале на друштво, какви су одјеци били у време када су изговорене или написане и после тога. С једне стране имамо рад професорке Мире Радојевић о Бранку Петрановићу, чувеном историчару и нашем професору, чија је јавна реч, с обзиром на то да се бавио социјалистичком Југославијом, и те како утицала на друштво у оно време кад је он живео и радио. С друге стране имамо радове рецимо о Васи Пелагићу, који је познат нашим стручњацима и широј јавности, али из неког далеког времена“, рекао је Ристић уз напомену да је хронолошки распон доста велики – XIX и XX век, али да је и избор личности такође широк и да су се трудили да не сугеришу личности нити ограничавају избор.
„Оно што је занимљиво баш за нашу средину, овде у Краљеву, то је да имамо, чини ми се, два врло занимљива, значајна реферата о двојици људи из Краљева – Миодрагу Јањићу, који је био председник Општине, и Животи Пирићу, који су на локалну средину доста утицали – локална средина је била доста узбуркана због њихове јавне речи. Надам се да ће то бити лепо представљено на скупу и касније у Зборнику и да ћемо, што је увек циљ оваквих скупова и књига које објављујемо, побудити даља интересовања“, поручио је Ристић.
