Крајем новембра прошле године, приликом посете деведесетосмогодишњој суграђанки Петрици Бјелици у њеном дому у Краљеву, председник Привременог органа града Краљева др Предраг Терзић обећао је да ће јој испунити највећу животну жељу – да њени афоризми угледају светлост дана.
Књижевни клуб Краљево je управо објавио стиховане поруке Петрице Бјелице о људима, догађајима, животу, преточене у књигу под називом „Века исписница“. Свеже одштампане примерке књиге испуњене поукама, које је свакодневно с невероватном лакоћом стварала и бележила читким рукописом у своје песмарице, предали су јој председник Привременог органа града Краљева и представници издавача Књижевног клуба Краљево Милош Милишић и Верослав Стефановић.
Терзић је изразио понос што је Град Краљево, захваљујући Књижевном клубу Краљево, који је брзо припремио књигу афоризама за штампу, за врло кратко време испунио обећање дато Петрици Бјелици.
„Донели смо 150 примерака књиге коју је издао Књижевни клуб Краљево. И када сам први пут посетио Бјелицу, рекао сам да бих био срећан када би шездесетогодишњаци имали оволику жељу за радом, трудом и овакву енергију. Некада и млади људи од 20, 25, 30 година немају оволико ентузијазма као што има Петрица Бјелица“, казао је председник Привременог органа Града.
Терзић је поручио да очекује да ће и за њен стоти рођендан још једно дело наше суграђанке бити објављено.
Песникиња са више од 11.000 написаних песама изразила је огромну радост, па захвалила председнику Привременог органа Града што је испунио обећање и остварио јој, како каже, последњу животну жељу.
„Имала сам велико поверење у њега и чекала сам да испуни своје обећање. Целог живота сам радила крвнички предано, и физички и психички, и није ми остало још много времена, па сам се плашила где ће сав мој рад завршити. Гледам књигу, читам, и као да нисам ја писала, просто ми је невероватно. Насловна страна ме подсећа на место где сам одрасла када сам са прозора своје куће пецала рибу. Наслов је врло интересантан и одушевљена сам“, поручила је Бјелица.
„Могу само да се чудом чудим и дивим јер Петрица Бјелица је најстарија активна списатељица од када се пише на српском језику и свакако и најстарија активна списатељица на овом белом свету. То говори да књижевност не познаје границе, већ оне младе чини зрелијима, а оне у годинама чини млађима. Петрица је заиста пример каквог у свету нема“, нагласио је Милош Милишић.
Како је појаснио, један од најтежих послова при писању и издавању књига јесте одабир наслова, а одлучили су се за Милишићев предлог – „Петрица Бјелица – века исписница“, који се римује – „век има сто година, Петрица безмало има сто година и ето наслова… море на насловној страни као симбол вечности и светионик који броји године“.
Петрица Бјелица је рођена 12. јула 1925. године у Бигову, Бока Которска. Гимназију је завршила у Котору, а са допунским курсевима добила је звање учитељице. У пензију је, као тешки срчани болесник, отишла кад је имала свега 38 година. У Краљеву живи више од 30 година, а пензионерске дане проводи у писању. Прве стихове је написала са 13 година, а после смрти мужа стихови су били заправо утеха и запис свега што се десило. Објавила је књиге песама „Деца су срећа“, „Опрости другу“ и „Срце љубав пружа“.
