Полагањем венаца крај спомен-бисте јунака из Првог српског устанка Јована Петровића Курсуле, у парку Пљакин шанац, 15. фебруара, на Сретење, Град Краљево је обележио Дан државности.
Помоћник градоначелника града Краљева за културне манифестације Милош Милишић је истакао да је 15. фебруар један од важнијих датума у модерној историји Србије, као спомен на подизање Првог српског устанка 1804. године под вождом Карађорђем и доношење Сретењског устава у Кнежевини Милоша Обреновића.
„То су они датуми и они догађаји који говоре да су Срби били и кадри и мудри и умни. Све нам је то потребно и данас. Занимљиво је да је тај Сретењски устав, један од најлибералнијих у Европи, живео свега педесетак дана, зато што се то није допадало великим силама. Присуствио великих сила кроз своје тајне организације видљиво је и данас. Због тога морамо имати, без обзира на политичка мишљења и различитости, храброст Карађорђа и мудрост Милоша, да бисмо очували нашу Србију за будућа поколења“, поручио је Милишић.
Краљевачки хроничар, из Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“, Милан Матијевић, истакао је да је Сретењски устав, иако краткотрајан, запамћен по томе што је показао да Србија жели слободу, да жели да буде самостална, да је, у то време, донела најнапреднији устав.
„Тај устав је, поред Обреновића, потписало и својим печатима оверило и 98 депутата, међу којима су била и четири са подручја Краљева. Посебно се поносимо ми у Краљеву што су и наши преци учествовали у томе“, казао је Матијевић.
Празник Сретење Господње обележава се као Дан државности у нашој земљи у знак сећања на збор у селу Орашцу, одржан на Сретење 1804. године, када је донета одлука да се подигне буна против дахија, која ће касније прерасти у Први српски устанак, ослободилачки рат српског народа за стварање своје слободне државе односно ослобођење од Османског царства. За вођу устанка изабран је Ђорђе Петровић Карађорђе из села Вишевца. У устанак се брзо укључила и околина тадашњег Карановца, данашњег Kраљева, становништво предвођено знаменитим јунацима, међу којима је био и Јован Петровић Курсула из Цветака. Дан уставности се прославља и у знак сећања на 1835. годину – Скупштину одржану у Kрагујевцу, када је донет први српски устав – Сретењски устав, устав Kњажевства Србије – изузетно либералан и напредан за то време, који је, под притиском великих сила, убрзо укинут.
