Дан ослобођења у Првом светском рату, у знак сећања на дан када је 1918. године српска војска ушла у Краљево, Град је обележио полагањем венаца крај крајпуташа у парку код Духовног центра „Свети владика Николај Велимировић“.
„На данашњи дан 1918. године Коњички ескадрон Трећег коњичког пука Коњичке дивизије Прве армије, под командом капетана Богдана Јевтовића, прегазио је реку Ибар и ослободио Kраљево, из којег су се повукле аустроугарске окупационе трупе. Тиме је окончана трогодишња окупација нашег града, коју су обележиле тортуре, пљачке, убиства и немилосрдне експлоатације природних богатстава нашег краја“, рекао је историчар Немања Трифуновић, кустос у Народном музеју Краљево.
Како у књизи „Краљевачки споменици – солунцима у славу“ наводи аутор др Милан Матијевић, „чим се аустроугарска војска повукла из града 22. октобра након пет сати после подне, у Краљеву је општинска управа преко добошара обавештавала грађанство да што организованије дочекају ослободиоце. Председник општине Јовица Стојковић издаје наредбу да се све поткивачке радње отворе, потпале ватру и припреме се за поткивање коња на којима су ослободиоци гонили непријатеља. Кафеџије су отварале кафане које нису дуго радиле, чистили их и припремали за краћи боравак војске у вароши…. После три године аустријско-немачке окупације Краљево је дочекало слободу. Ослободиоце и њихове коње грађани су радосно дочекали, китили јесењим цвећем и извезеним пешкирима…“.
О страдањима српског народа и Краљевчана у Великом рату односно у ратовима за ослобођење и уједињење од 1912. до 1918, према речима Немање Трифуновића, сведоче и бројни крајпуташи, попут споменика крајпуташа посвећених младим ратницима из краљевачког краја који су дали животе за слободу отаџбине у балканским и Првом светском рату, крај којих су делегације овог 22. октобра положиле венце, а на подручју нашег града су подигнута бројна споменичка обележја – спомен-школе, спомен-цркве, спомен-чесме и друга спомен-обележја која нас подсећају на јуначка дела наших ратника из балканских ратова и Великог рата.
„Народни музеј Kраљево даје допринос прикупљању коначног броја жртава рата – формирана је једна теренска екипа, коју чинимо колега Срђан Вуловић и ја, која има задатак и која већ ради на обилажењу сеоских гробаља, евидентирању споменика погинулим у ратовима од 1912. до 1918, као и бројних крајпуташа који се налазе поред путева у селима. До сада смо обишли више од 45 гробаља и евидентирали велики број крајпуташа који се, нажалост, налазе у веома лошем стању с обзиром на то да је већина прављена од пешчара и да су подложни пропадању. То је пројекат који ће трајати наредних година, али се надамо да ћемо, када ишчитамо те споменике као један вредан историјски извор, уз консултацију архивске грађе, архивских докумената, коначно имати попис свих Краљевчана односно житеља Краљева и околине који су страдали у Великом рату“, рекао је Трифуновић.
Крај споменичког обележја у парку код Духовног центра „Свети владика Николај Велимировић“, уз звуке „Посмртног марша“ Ватрогасног оркестра „27. септембар“, поред градоначелника града Краљева др Предрага Терзића и његових најближих сарадника, венце су положиле и делегације Рашког управног округа, Војске, Полиције, представници борачких удружења и организација.
