Дан државности Србије, 15. фебруар, обележен је у Краљеву полагањем венаца на спомен-бисту војводе карановачког Антонија Ристића Пљакића у парку Пљакин шанац. Звуцима „Посмртног марша“, Оркестар „27. септембар“ традиционално је испратио одавање поште свима који су себе уткали у борбу за слободу и демократију у периоду када су се одиграла два догађаја која на Сретење обележавамо – када је 1804. године Карађорђе Петровић у Марићевића јарузи надомак Орашца подигао Први српски устанак и када је 1835. године, у Крагујевцу, усвојен тзв. Сретењски устав, који је представљао први српски Устав у модерној историји Србије.
У име града Краљева венац су положили заменик градоначелника Вукман Ракочевић и председник Скупштине града Ненад Марковић, са својим замеником и члановима Градског већа. Венац су положили и представници Министарства одбране и Војске Србије, удружења, друштава, странака, појединци.
Заменик градоначелника града Краљева Вукман Ракочевић је грађанима Kраљева и свим грађанима Републике Србије честитао Дан државности.
„На Сретење 1804. и 1835. године српски народ је донео најзначајније одлуке у модерној српској историји. Ово је јако битан дан за Kраљево, које тада почиње да бивствује у Карановачком срезу и развија се у модеран и административни центар. Желим да Kраљево у наредном периоду доживи боље дане и мислим да смо у овим годинама створили предуслове да тако и буде“, рекао је заменик градоначелника Ракочевић.
Необично либералан текст Устава за тадашње прилике израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник. Значај Сретењског устава је у томе што се за њега изборио народ једном буном, што је ограничио владара, што је увео и прописао грађанска права, што је прописао национална (државна) обележја земље, што је дао народној скупштини вид легитимности и што је донет у земљи. Доношење Сретењског устава изазвало је жестоке, негативне реакције великих сила.
Градски хроничар Милан Матијевић, из Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“, подсетио је на то да је усвајање Сретењског устава значајно за нашу државу, али и за Kраљево. Србија је њиме означила излазак из доба феудализма у доба једног друштвеног поретка који ће јој омогућити даљи напредак и развој.
„Тај устав је био најмодернији. Нажалост, брзо је суспендован, јер су се томе противиле Француска и Царска Русија, које нису дозвољавале да тај феудални систем завлада овде и да престане да постоји на Балкану, који им је био веома значајна стратешка тачка. Ово је за нас велики национални празник и путоказ којим правцем треба да идемо. Наши преци из Kарановца и свих места из околине Kраљева су знали за шта се боре, а ми пратимо њихова дела“, рекао је Милан Матијевић, додавши:
„Kраљево је обележило овај велики национални празник сећајући се својих предака који су са ових подручја учествовали у стварању наше националне државе, у стварању модерне Србије. Антоније Пљакић је био један од првих људи који су учествовали у конституисању националне власти у Србији. У непосредној близини се налази и биста Јова Kурсуле. И пре почетка Првог српског устанка на овим просторима су биле чете које су се сукобљавале са отоманским освајачима који су владали овде, и у Kарановцу, и на целој дужини пута према Чачку, а Јово Kурсула је имао своје чете са којима је разорио војне канове у Милочају и Kарановцу и он је један од људи који су стварали предуслове да касније Kарађорђе подигне Први српски устанак, национални.“
