Комеморација поводом смрти Милутина Вукосављевића Вукаса, председника Добровољног ватрогасног друштва Краљево, планинара, ходочасника, некадашњег спортисте, учесника омладинских радних акција…, дипломираног правника, човека кога тешко да неко у граду није познавао, одржана је у градској кући. Од Милутина Вукосављавића Вукаса, трагично преминулог у 69. години, опростили су се чланови породице, пријатељи, сарадници…
У име Града Краљева,обратио се члан Градског већа Сретен Јовановић, који је истакао да се опрашта од „пријатеља, брата, великог човека, људине, нашег Вукаса“. Обраћајући се његовој супрузи Ради, кћерки Милкици, сину Милошу, родбини, пријатељима, сарадницима, друговима из омладинских дана, ватрогасцима, планинарима, добрим људима, којима се Вукосављевић, како је истакао, једино и окруживао, Јовановић је рекао:
„Не смемо рећи да одлази. Вукас остаје на Столовима, у Брезни, у његовој Врби, остаје у Марибору, остаје широм наше Србије и бивше Југославије и у многим земљама Европе. Био је један, непоновљив. Не постоји човек који је толико давао себе, толико гледао унапред, никада није говорио шта је било изузев као надахнуће за напред. Ако је ико имао толико браће, а да браћа по крви нису били, то је био он. Није делио људе ни по вери, ни по нацији, сви су били браћа и сестре. Данас не сме да плаче нико, јер понос мора да замени и тугу и бол и код његове породице и код свих нас – понос што је делио са нама, и ми са њим, све испод овог плавог неба које, да ли је то симболика, исто данас тугује.“
Опраштајући се од Вукаса, Јовановић се осврнуо и на деценије богате пријатељством, које су провели радећи и дружећи се.
„Вукас је свуда оставио свој печат, на свим оним местима од његове Врбе до Марибора. Туга је, боли, али, опет кажем, велики понос. Понос јер то је био прави човек, прави Србин, прави православац, прави Моравац… Хвала ти за све“, казао је Јовановић.
У име Ватрогасног савеза Србије, породици и пријатељима, Душан Јовановић је изразио дубоко саучешће.
„Туга због његовог одласка дубоко погађа све нас који смо га познавали и са њим радили. Поштовани ватрогасци, планинари, грађани, окупио нас је данас тужан повод, одлази заувек из наших редова Милутин Вукосављевић или како смо га звали бата Вукас, виши ватрогасни официр прве класе, дугогодишњи активни члан добровољних ватрогасних организација, командант Штаба Ватрогасног савеза Србије и истински стуб нашег заједништва. Испраћамо пријатеља и колегу, човека са којим су многе генерације кроз рад и дружење стварале и унапређивале наш заједнички живот. Био је ослонац у сваком задатку, саговорник чије су нас речи подстицале и храбриле и пријатељ који је својом топлином освајао сваког кога је познавао. Несебично је помагао рад добровољних ватрогасних организација широм Србије. У Краљеву је унапредио и очувао најмасовнију ватрогасну организацију у Републици Србији“, рекао је Душан Јовановић истакавши да су породица и сарадници у Вукасу видели неуморног и посвећеног човека, спремног да се посвети сваком задатку од најједноставнијег до најкомплекснијег и додао:
„Био је инспирација и покретач, иницијатор бројних идеја које су значајно допринеле развоју ватрогаства. Његова посвећеност била је пример како рад, упорност и визија могу донети промене на боље. На функцији Штаба ватрогасног савеза Србије показао је непоколебљивост, посвећеност, унапређење ватрогаства, био је творац нових правилника, на међународним скуповима, стручно и са страшћу излагао је о заштити од пожара, увек радо слушајући туђе мишљење и доприносе. Његов дух, толеранција и упорност, и тежња ка изврсности оставиће дубок траг.“
„Драги Милутине, хвала ти за све што си учинио за нашу заједницу, за сву доброту и труд који си несебично давао, хвала ти што си унапредио и обогатио наш свет, твој допринос никад неће бити заборављен. Нама остаје жал што нисмо имали прилике да мало више учимо од нашег драгог Вукаса“, поручио је представник добровољних ватрогасаца Србије.
У име ватрогасаца партнерског и братског града Марибора, последњи поздрав Милутину Вукосављевићу Вукасу, упутио је Славко Крамбергер, изразивши искрено саучешће породици, пријатељима, ватрогасцима, у име свих из Марибора који су га познавали.
„Вукас је био наш велики пријатељ, којег смо много волели и поштовали. Врло добро смо се слагали и разумели. Вукас је увек био ту за ватрогасце Марибора, био је хуманитарац, много нам је помагао. Био је наш брат. Оставио је једну велику празнину. Приликом последњег сусрета, када је у Краљеву обележен Дан добровољних ватрогасаца, договорили смо се да у Марибору обележимо 50. годишњицу братимљења…“, казао је представник Ватрогасног савеза Марибора.
У име Добровољног ватрогасног друштва Краљево и Градског ватрогасног савеза, на комеморацији се обратио Милан Матијевић, који се осврнуо на бројна постигнућа Милутина Вукосављевића Вукаса, вишег ватрогасног официра I класе, који је у ватрогаству провео више од 55 година, од чега више од 20 као командир професионалне територијалне јединице.
„Непрекидно се усавршавао, постизао завидне резултате и створио високи лични углед у добровољном ватрогаству. Биран је за члана управних и стручних органа Ватрогасног савеза Србије, за председника Стручно-техничког савета Ватрогасног савеза Србије. Био је капитен екипе Ватрогасног савеза Србије на ватрогасним олимпијадама одржаним у Хрватској, Шведској и Чешкој. Истицао се у подизању противпожарне културе ученика основних и средњих школа у Краљеву. Био је иницијатор и организатор такмичења ‘Квиз знања’ из области заштите од пожара, на коме је сваке године учествовао велики број ученика краљевачких основних и средњих школа. Обезбеђивао је материјалне услове за унапређивање и развој доборовољног ватрогаства. Успоставио је непосредну сарадњу са Српском православном црквом по питањима заштите од пожара цркава, манастира и њиховог окружења. Посебно се истакао у организвању изградње пет водозахвата на безводним шумским теренима на подручју Града Краљева“, навео је Матијевић истакавши да је Вукосављевић био покретач оснивања добровољних ватрогасних друштава на сеоском подручју Града Краљева и покретач изградње ватрогасних домова у Врби, Каменици и Буковици.
„Обновио је и успоставио бројне контакте са ватрогасним друштвима из Републике Словеније и Града Марибора. Био је оснивач и први командант Омладинске радне бригаде састављене од доборовољних ватрогасаца, које су на пет савезних омладинских радних акција проглашаване ‘ударним бригадама’“, истакао је и додао да је, за допринос у развоју ватрогастава Ватрогасни савез Србије Милутина Вукосављевића Вукаса одликовао бројним признањима и одликовањима, међу којима су и Сребрни крст за ватрогасну пожртвованост, Споменица за 10, 20 и 30 година службе у доборовољном ватрогаству, Златни крст за посебне заслуге, Ватрогасни орден Томислава Карађорђевића І, ІІ и ІІІ реда, Почасни ватрогасни крст, а стекао је и бројна признања и одликовања од Ватрогасних органа Републике Словеније. Скупштина Града Краљева га је, за допринос у развоју ватрогаства, заштите животне средине и ширења противпожарне културе међу младима, 2009. године прогласила за Заслужног грађанина.
Матијевић је подсетио на то да је у младости Вукас је био спортиста у карате спорту и планинарству, активан члан и дугогодишњи председник Планинарског смучарског клуба „Гвоздац“ из Краљева, организатор манифестације „Нарцису у походе“ на планини Столови. Покретач је и учесник пешачких ходочашћа под називом „Стазом Светог Саве“ од Манастира Студенице до Манастира Хиландара“ и ходочашћа од Манастира Студенице до Манастира Острога.
„Уважена породицо, госпођо Радованка, са Вашом кћерком Милкицом, сином Милошем и вашим унучићима, вашим рођацима и пријатељима, будите поносни на свог супруга Милутина, нашег друга Вукаса, који је дао велики допринос развоју доборовољног ватрогаства у Краљеву и Србији. Доборовољно ватрогасно друштво Краљево, кроз своје будуће програмске активности које ће носити његово име, трајно ће чувати успомену на лик и дело Милутина Вукосављевића Вукаса“, поручио је Милан Матијевић.
