Град Краљево се, сваке године, прикључује обележавању државног празника посвећеног сећању на 11. новембар 1918. године, када је потписана капитулација Немачке, чиме су завршене ратне операције односно Први светски рат. На Дан примирја у Првом светском рату, на Тргу српских ратника, градоначелник града Краљева др Предраг Терзић, са сарадницима, као и делегације Рашког управног округа, Војске, Полиције, Жандармерије и борачких и других удружења, положиле су цвеће и венце на Споменик српским ратницима палим за слободу отаџбине од 1912. до 1918. године.
Потписивање мировног уговора између сила Антанте и Немачке закључено је, симболично, у 11.00 часова, 11. дана, 11. месеца 1918. године, а акт о потписивању коначног мировног споразума закључен је у Версају 28. јуна 1919. године.
У шуми крај Компјења, града у Француској, у вагону маршала Фердинанда Фоша, потписано је примирије између савезничких сила Антанте односно Немачка царевина, као водећа земља централних сила, потписала је капитулацију и на тај начин окончан је Први светски рат односно Велики рат, како су га звали савременици, подсетио је историчар Немања Трифуновић, кустос Народног музеја Краљево.
„Ово је био највећи сукоб у дотадашњој историји човечанства, а огроман допринос победи савезника дала је и Војска Краљевине Србије, предвођена врховним командантом – регентом Александром Карађорђевићем и сјајним војсковођама попут војвода Путника, Стефановића, Мишића и Бојовића. Увек вреди истаћи учешће наших предака, Краљевчана, у Првом светском рату, који су се борили у саставу Шумадијске дивизије“, казао је Трифнуновић, па додао да је чувена Шумадијска дивизија прошла ратни пут и све велике битке Првог светског рата од Цера, Колубаре, Горничева, Кајмакчалана и била прва која је пробила Солунски фронт.
„Српски народ је дао огромне жртве за победу савезника, и за ослобођење и уједињење. Са наших теренских истраживања, на пример, на сеоском гробљу у селу Река, које се налази између Студенице и Рудна, евидентирали смо чак једанаест надгробних споменика једанаест чланова породице Чорбић који су изгинули у току Првог светског рата“, нагласио је кустос Народног музеја.
Као историчар који често излази на терен и бави се истраживањем жртава Краљева и краљевачке околине у Првом светском рату, Труфиновић је истакао да нема рода у тадашњој Краљевини Србији који није изгубио макар једног свог члана. Више од 1.200.000 погинулих војника и цивила тадашње Краљевине Србије, као и оних који су умрли у заробљеничким логорима у Аустроугарској и Бугарској, и више од пола милиона трајних инвалида, биле су последице Великог рата.
Бројни крајпуташи и споменици палим борцима, и онима који су умрли у заробљеништву, подигнути на сеоским гробљима широм територије Града Краљева, остали су да сведоче о краљевачким херојима који су дали животе на бојишту у овом рату.
Наталијина рамонда односно цвет феникс симбол је којим Србија обележава Дан примирја у Првом светском рату. Овај цвет може да оживи и када се потпуно осуши, па је постао синоним српског страдања, искушења кроз која је српски народ прошао, као и његове победе.
