Град Краљево већ 142 године поносно носи своје краљевско име које му је краљ Милан Обреновић доделио Указом о промени имена, 19. априла 1882. године, испуњавајући жељу Краљевчана, a у част проглашења Краљевине Србије. На полеђини акта, краљ је исписао решење: „Примајући са највећим задовољством молбу Карановчана да име Карановац другим заменим, наређујемо да се у спомен нашег доласка у Њихову варош, Карановац убудуће назива Краљево.“

Градоначелник града Краљева др Предраг Терзић отворио је изложбу „Краљево у француско-српским везама“ у изложбеном простору на отвореном, испред Градске куће, коју је Народна библиотека „Стефан Првовенчани“  уприличила поводом Имендана Града. Он је подсетио да Имендан обележавамо у знак сећања када је први нововековни српски краљ или, како се тада говорило, први краљ после Косова, Милан Обреновић посетио Карановац и, на молбу угледних житеља овог места, променио својим Указом име Карановца у Краљево.

Терзић је захвалио ауторима изложбе, али и свим културним установама које су својим програмима употпуниле обележавање овог значајног догађаја у историји Краљева, па уз жељу да заједничким снагама наставимо да развијамо наш краљевски град, честитао Имендан суграђанима.

„Захваљујући Драгану Драшковићу, Ивани Хренко и Ани Гвозденовић,  можемо да погледамо изложбу која је посвећена француско-српским везама и улози Краљева у односу два народа и две државе. Ове везе су настале још у периоду средњег века, а већ у XIX и првој половини XX века оне су ојачане тако што су млади људи из Србије одлазили у Француску да се школују“, казао је Терзић, па подсетио да је још кнез Милош, 1839. године, послао првих 12 младих Срба да се школују на западним универзитетима.

„Млада, још увек не и независна, српска држава имала је толико средстава да школује свега 12 српских држављана и како је један завршавао универзитет, отварало се место за новог ђака. Студирали су у Средњој Европи, садашњој Аустрији и немачким земљама, у Западној Европи, чији је центар био управо Париз, а они који су се определили за духовне науке одлазили су у Москву, Кијев и Краков. Великих број младих, који су стицали дипломе и докторате у француским градовима, касније су имали значајну улогу у културном, друштвеном и политичком животу, међу њима је било и људи из Краљева“, појаснио је градоначелник.

Како је истакао, ове везе су ојачане у периоду Првог светског рата када је Француска била наш савезник, а пријатељство Француске и Србије настављено је и у међуратном периоду када су додатно оснажене везе између Краљева и Француске јер је у Краљеву изграђена и фабрика авиона „Луји Бреге“.

„И данас настављамо да развијамо везе између Француске и нашег града. Краљево има побратимско место у Француско – општину Сент Фоа, која је део Лиона, и трудићемо се да наставимо да оснажујемо савезничке везе из два рата, да развијамо културну сарадњу и да јачамо братство између српског и француског народа“, поручио је градоначелник Краљева.

Директорка Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Јасминка Марковић

појаснила је да су аутори изложбе, поводом овог значајног догађаја који је оставио неизбрисив траг у прошлости нашег града, приказали историјат француско-српских веза у Краљеву на петнаест паноа.

„Поставку прати богат и пажње вредан каталог који обилује бројним подацима, чињеницама, документима и фотографија. По свом садржају и формату има све одлике монографије те заслужује посебну пажњу и промоцију. Захваљујући преданости и истраживачком раду наших аутора, откривене су бројне нове, до сада непознате чињенице, везане за наш град и ову тему, што је изазвало посебну пажњу не само стручне, већ и шире јавности. Ова изложба, у чијем је средишту Краљево, има велики значај јер указује на вековну повезаност између Француске и Србије и представља добру основу за презентацију културно-историјских карактеристика обе земље“, казала је директорка краљевачке Библиотеке.

О изложбеној поставци, на којој је приказан историјат француско-српских веза у Краљеву, говорили су музејски савeтник Драган Драшковић и уреднице издавачке делатности Библиотеке Ана Гвозденовић и Ивана Хренко.

Поставка прати два тока – средњовековни ток и долазак Јелене Анжујске, жене краља Уроша Првог, и легенду о јоргованима у Долини векова, засађеним у њену част, док други ток почиње у XIX веку када се појављују описи Карановца у делима француских путописаца, затим се наставља почетком XX века приказом савезништва две државе у Првом светском рату, школовања српске деце у Француској, отварањем фабрике авиона „Луј Бреге” у Краљеву у периоду од 1928. до 1933. године. Напослетку, изложба приказује почетак XXI века када су везе освежене потписивањем Декларације о партнерској сарадњи на пољу привреде, културе и спорта општине Сент Фоа из Лиона и Краљева.

Стиховима Филипа Жакотеа из књиге „Кукувија“, које су казивали ученици краљевачке Гимназије Коста Богојевић и Ева Јакић, употпуњен је програм обележавања Имендана града Краљева.

Након отварања изложбе испред зграде Градске управе, поводом Имендана града Краљева, на трећем спрату краљевачке Библиотеке, уприличено је представљање књиге „Црно на бело“, аутора Драгана Тодорића, у којој су сабрани најзначајнији догађаји из богате каријере аутора који се професионално афирмисао најпре као играч, а потом и као руководилац у Кошаркашком клубу „Партизан“.