„Верујем да се у будућности нећемо више борити пушкама, да ниједно дете неће остати без оца, да ниједна сестра неће остати без брата, ниједна мајка и отац без детета. Верујем да ћемо побеђивати на другим фронтовима, да ћемо успети да се боримо снагом привреде, изградњом нових путева и мостова, запошљавањем људи, јачањем наше Србије која је данас велика, а сутра ће бити још већа. Сећајмо се овог дана, не смемо никад да заборавимо, јер док је нас, треба да знамо шта се догодило 24. марта 1999. године“, поручио је градоначелник града Краљева др Предраг Терзић приликом обележавања 24. марта – Дана сећања на браниоце отаџбине страдале у ратовима 1990-1999. године у Граду Краљеву.
Он је истакао да је то „дан кога сви треба да се сећамо и сигурно један од најцрњих дана у историји света после Другог светског рата, који је показао да не постоји ни међународно право, ни конвенције, да не постоје одлуке Савета безбедности, већ да је довољно да имате вољу да нападнете једну малу земљу, једну слободарску земљу, која се борила да сачува своју независност и свој територијални интегритет“.
„Говорили су нам годинама и деценијама да је то била нека НАТО интервенција… То није била интервенција. То је била агресија. То је био напад без одлуке Савета за безбедност Уједињених нација, противправни напад на једну земљу која се борила против терористичких јединица у својој јужној покрајини. То треба свима да кажемо и да поновимо. То није наша срамота, то није мрља на историји српског народа и државе Србије, неко други је за то крив и то треба понављати“, поручио је Терзић на двадесет пету годишњицу почетка НАТО бомбардовања, посебно се осврнувши на чињеницу да је у неким другим местима позив на мобилизацију прихватило 10, 15, 20 одсто позваних, у Краљеву је одзив био више од 100 одсто, „на шта треба да будемо сви заједно поносни“.
Како истиче председник Удружења ратних војних инвалида Воислав Вукашиновић, „за нама је двадесет пет тешких година и ово је најтежи дан за нас у години…“
„На овај дан окупи се највише породица погинулих, наших бесмртних хероја, ратних војних инвалида, учесника рата… и увек буде тешко и емотивно јер ти људи су гинули за отаџбину, државу, за овај народ, наше светиње, да би ми данас живели у слободи. Искрено се надам да ћемо свакога дана, не само 24. марта, мислити на те људе, помињати их и причати о њиховим, мало је рећи, херојским погибијама. Дан сећања на наше Краљевчане, наше бесмртне хероје, који ће живети вечно, живети у нама све док ми будемо живели и причали о њима…“, казао је Вукашиновић.
И председник Удружења учесника ратова 1991-1999. године града Краљева Сретен Лазовић осврнуо се на „двадесет пет година, трагичних, од страдања једне генерације у одбрани отаџбине“.
„НАТО злочинац очито није стао са својим крвавим пиром, проширили су сукоб и на остатак Европе. Оно што су радили са нама, што су побили овде у Србији, бесомучно 78 дана без икакве објаве, без одобрења Уједињених нација и Савета безбедности, злочин који су урадили, пре или касније, мораће да плате… Сведоци сте да ране трају и до дана данашњег“, рекао је Лазовић.
У програму обележавања 24. марта, Дана сећања на браниоце отаџбине у ратовима 1990-1999. године, „Не дамо им што траже да дамо“, који је почео мутом ћутања и одавањем поште нашим трагичарима и херојима, учествовали су глумац Миле Недељковић и песник Милоје Радовића, аутор стихова, учесник и сведок ратних операција на Косову и Метохији 1999. године.
Крај спомен-обележја на коме су уклесана имена Краљевчана који су животе оставили на бранику отаџбине и оних чије су породице потом нашле уточиште у Краљеву, са спомен-фонтаном, цвеће и венце положиле су званичне делегације породица, сабораца, Града Краљева, Рашког управног округа, Војске, Полиције, републичких и локалних институција, борачких и инвалидских удружења, организација, друштава, политичких странака и друге делегације. Полагање венаца испраћено је звуцима „Посмртног марша“, који је извео Ватрогасни оркестар „27. септембар“, као и химну „Боже правде“, којом је обележавање Дана сећања крај спомен-облежја на Тргу Јована Сарића започело.
Парастос изгинулим ратницима служили су свештеници Епархије жичке.
У оквиру обележавања 24. марта – Дана сећања на браниоце отаџбине страдале у ратовима 1990-1999. године, у касарни „Јован Курсула“ у Јарчујку, војни свештеник је служио помен, а положени су и венци на споменик погинулим припадницима 252. оклопне бригаде. Том приликом, потпуковник Небојша Ристовић је најпре говорио о ваздушној кампањи 19 земаља, чланица западне алијансе, под називом „Савезничка снага“, у којој је, током 78 дана трајања, страдало око 3.500, рањено и повређено више од 12.500 људи, убијено око 2.500 цивила, међу њима 89 малишана и више од 1.000 припадника Војске и полиције, теже рањено око 6.000 цивила, од чега 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајца, уз напомену да званичних података о броју страдалих нема.
Он је истакао да су припадници Војске, али и народа, бранили земљу свим расположивим средствима и изборили наизглед немогуће, и да смо, иако опремљени мање савременим наоружањем, имали предност над агресором – високи морал, спретност и стручност.
„Не можемо и не смемо заборавити експлозије, рушења, убијање, страдање. Наша је дужност и обавеза, због нараштаја који долазе, да тешке тренутке НАТО агресије сачувамо од заборава кроз 24. март и очувамо успомене на оне који више нису са нама. Из редова 252. оклопне бригаде из Краљева, чији су војници и старешине показали и доказали како се бори за своју земљу, животе током НАТО бомбардовања су положила 24 јунака, а 113 их је било рањено. Нека им је вечна слава и хвала им. Чувајмо успомене на све њих, јер су својом жртвом уградили себе у нашу будућност“, казао је потпуковник Небојша Ристовић у касарни у Јарчујку.
Помен погинулим у ратовима 1991-1999. године организовали су Град Краљево и Удружење породица палих бораца ратова од 1990. до 1999. године, Удружење учесника рата 1991-1999, Удружење ратних војних инвалида града Краљева и Војска Србије.
У суботу увече, уочи обележавања 25 година од почетка НАТО агресије, у нашем граду, на лед екрану на Тргу српских ратника, приказан је видео материјал, Министарствa за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, који садржи 1.139 имена бранилаца отаџбине који су страдали током НАТО агресије.
