Предлог упућен министру за рад, запошљавање, борачка и социјална питања односно Одбору Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије да се у Државни програм обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије уврсти обележавање 14. октобра, дана сећања на трагичне догађаје у Краљеву октобра 1941. године односно на невине жртве нацизма – усвојен је.
Председник Привременог органа града Краљева др Предраг Терзић, уз посебну захвалност министру за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Николи Селаковићу, као и Милану Новаковићу, председнику београдске подружнице Завичајног друштва Краљево, наглашава да је ова одлука од изузетне важности и да се овакви догађаји никада не смеју заборавити. Како каже, Град Краљево је у последњих неколико година издвојио значајна финансијска средства у уређење прилаза Гробљу стрељаних октобра 1941, изграђена је потпуно нова пасарела, а и наредне године ће издвојити новац за наставак даљег уређења Гробља и завршетак градње капеле на том месту.
„Ове године смо завршили и ограђивање простора Лагерског гробља како се не би дешавало да тамо долазе људи без намере да одају почаст страдалима октобра 1941. године. Тамо су чак напасали коње, а то није место за испашу коња, већ треба сви заједно – од деце која похађају основне и средње школе до нас старијих, да бринемо о одржавању тог простора и да се сећамо људи који су октобра 1941. године дали живот како бисмо ми данас живели у слободи. Ми смо управо из тог разлога разговарали са министром Николом Селаковићем како би 14. октобар уврстили у ред државних празника и како би сваког 14. октобра у Kраљево долазио министар, и други државни званичници, како бисмо достојно обележавали тај дан“, рекао је Терзић додајући да је у последњих неколико година све већи број деце која 14. октобра долазе на Гробље стрељаних октобра 1941.
„То треба да постане правило – да увек сви ученици основних и средњих школа дођу 14. октобра на гробље, да се подсете и сазнају шта се тог дана догодило. Да уче одмалена да је то један од најтежих и најтрагичнијих дана у историји не само Kраљева, већ читаве Србије. То је разлог што ће овај дан почети да се обележава сада као државни празник“, казао је председник Привременог органа града Краљева.
„Колико ми се чини, а то није само моје мишљење, последњих двадесетак или тридесет година Крагујевац је преузео примат и стрељања октобра 1941. се на државном нивоу обележавају искључиво у Крагујевцу, а не у Kраљеву. Време је да се то промени и да сви заједно, и људи у Краљеву али и сви Срби, сазнају колико је овај дан био трагичан за Kраљево, али и за читаво српство“, поручио је др Предраг Терзић, председник Привременог органа града Краљева.
Овај значајан догађај из краљевачке, али и историје српског народа и српске државе, Град Краљево већ дуже од осам деценија обележава, подсећајући се почињеног злочина против човечности над цивилима. Догађаји који су претходили овом злочину, бруталност његовог извршења, дугорочне демографске и привредне последице, као и каснија обележавања помена, учинили су га јединственим историјским обележјем града.
Стрељање талаца у Краљеву, на месту које је по складиштима муниције бивше Војске Југославије названо ‘лагер’, од 15. до 20. октобра 1941, у ратном злочину јединица Вермахта, регуларне немачке војске, од несумњивог је историјског значаја и очување сећања на његово одигравање премашује оквире Града Краљева сврставајући се у потребу очувања сећања на невине жртве на нивоу целе наше државе, а сада ће обележавање 14. октобра у Краљеву бити на нивоу који овај злочин против човечности и завређује.
У књизи „Идентитети жртава стрељаних у Краљеву октобра 1941“, историчара Силвије Крејаковић, која је настала уз помоћ Народног музеја у Краљеву, баштиника архивске грађе, предмета и документације коришћених у овој књизи, Музеја жртава геноцида у Београду, референтне установе када је ова тема у питању, као и Министарства културе Републике Србије, који су пружили подршку у публиковању ове књиге, пописано је 2.255 имена стрељаних талаца, од којих за 61 особу није тачно могуће утврдити да ли је ‘лагер’ било место ликвидације. Истраживање Силвије Крејаковић обухвата утврђивање имена страдалих, њихову старосну доб, место рођења, занимање, место запослења. Ова прва научна монографија на тему страдања Срба у Другом светском рату је, у издању Музеја жртава геноцида у Београду, уочи 14. октобра ове године, објављена и на енглеском језику, што ће свакако додатно допринети култури сећања на злочин против човечности који је почињен над цивилима у Краљеву.
