У познатом воћарском селу Буковица, надомак Краљева, надалеко чувена пољопривредно-туристичка манифестација „Дан грејане ракије“ окупила је бројне мештане, учеснике и госте.
Градоначелник града Краљева др Предраг Терзић поздравио је житеље Буковице, представнике локалне самоуправе, такмичаре и љубитеље шумадијског чаја који су пристигли из целе Србије. Како је подсетио, домаћини из Буковице, али и гости из околних села и читавог краљевачког краја окупили су се на традиционалној Ракијади која је постала симбол Буковице.
„Љубитељи шљиве, добре капљице, али и људи који воле да се друже, уживају у културно-уметничком програму наше народне музике, негују српску народну традицију, нашли су се у овом нашем лепом селу“, казао је Терзић, па истакао да је Град, и ове године, помогао одржавање ове манифестације, као и да ће овим вредним људима наставити да помаже и у наредним годинама.
„Нажалост, засади шљиве нису више бројни као некада и велики број домаћина није обнављао своје засаде, нити је садио нове шљиве. Некадашње наше старе сорте шљива – маџарка и шумадинка готово да су ишчезле, али захваљујући новим сортама из Института за воћарство у Чачку, и у овим крајевима, и дан данас, имамо велике приносе шљиве од којих се, наравно, пече и добра ракија“, појаснио је градоначелник.
Први човек Града је, отворивши петнаесту буковачку манифестацију посвећену грејаној ракији, пожелео домаћинима да у наредним годинама ова традиционална манифестација постане још масовнија.
Добродошлицу посетиоцима пожелео је председник Савета Месне заједнице Небојша Стефановић. У име организатора Месне заједнице Буковица, који се сваке године труде да буду што бољи домаћини, Стефановић је захвалио градоначелнику Краљева, представницима Града и спонзорима на значајној подршци коју су пружили у организацији догађаја.
Манифестација која слави шљиву настала је 2009. године захваљујући четворици пријатеља: Славољубу Миљковићу, Братиславу Каровићу, Микици Бунарџићу и Бранку Јевтовићу ,и њиховој љубави према прављењу ракије. У част Славољуба Миљковића Цака, који је основао манифестацију, организован је меморијални турнир у малом фудбалу, а приређен је и богат културно-уметнички програм.
Поред вредних домаћина, на штандовима су се могли видети и препознатљиви производи српских домаћица – сир, кајмак, ајвар, као и проје, пите, кифлице… У дисциплинама грејана ракија, припремање јела, најбоље печено прасе, најбољи штанд и најлепши етно-штанд надметало се више од 30 екипа. Највећу пажњу посетилаца привукло је традиционално такмичење у кувању шумадијског чаја, а победник је награђен дрвеним буретом од 50 литара. Друга награда била је стаклено буре од 35 литара, а трећа стаклено буре од 20 литара, док у осталим дисциплинама награде су биле пехари и признања.
