Поводом 96 година од ослобођења Краљева у Првом светском рату, 22. октобра, на Споменик српским ратницима палим за слободу отаџбине од 1912. до 1918. године положени су венци. Својим славним прецима којима је споменик посвећен поклонили су се представници града Краљева предвођени председником Скупштине града Сретеном Јовановићем, делегације Рашког управног округа, Војске, Полиције, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“, Удружења породица палих бораца, Удружење ратних војних и мирнодопских инвалида, Кола српских сестара – Подружница Краљево и других друштава и организација.
Председник Скупштине Сретен Јовановић, у име града, који је ове године преузео организацију, захвалио је Друштву за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“, које је до сада било организатор обележавања овог значајног датума.
„Мислим да је обележавање овог догађаја враћено у ону институцију власти која је требало о томе да води рачуна и раније. Наша је обавеза да важне датуме из историје свог града никада не заборавимо нити их препустимо прошлости, забораву. Да није било жртава у свим нашим ослободилачким ратовима, ми бисмо вероватно били још мањи него што јесмо“, рекао је председник Скупштине подсетивши на податак да је пре почетка Првог светског рата Краљево имало 5.000 становника, а крај рата дочекало је са 2.000.
Председник Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Милан Матијевић позвао је грађане да Споменик српским ратницима на истоименом градском тргу поштују, да то поштовање преносе на млађа поколења и да га не скрнавимо.
„Споменик је изграђен 1933. године прилозима ратника и грађана Краљева, а освештан 1934. Он је симбол стремљења српског народа ка слободи. Представљен је у облику војника који има и ратничка одликовања и опанке једног сељака, који држи заставу до срца, пушку чврсто у десној руци. Окренут је према северу, одакле је долазио непријатељ. Налази се на постаменту који представља државу јаку као стена. Означен је државним симболом, грбом, са крстом. У нишама се налазе места са битака у којима је учествовала српска војска борећи се за ослобођење Србије. У платоу постамента се налазе таласи, симболи Плаве гробнице, у којој је сахрањено много српских војника, и наших Краљевчана, на путу до слободе“, објаснио је симболику Споменика српским ратницима палим за слободу отаџбине од 1912. до 1918. године Милан Матијевић.
Свечана академија поводом ослобођења Краљева у Првом светском рату
„…Ми који дане меримо сунцем слободе по Милутиновој сенци, ово вече посвећујемо сећању на њих – ратнике – ослободиоце.
Ми Краљевчани вечерас узносимо своје скромно уздарје њима који су се са бојишта вазнели у бесмртнике.
Ово је ноћ нашег заједничког сећања на хероје Великог рата…“
Свечаном академијом „У славу хероја“ одржаном у Краљевачком позоришту, Краљево је одало почаст својим ослободиоцима у Првом светском рату.
Уз химну Републике Србије „Боже правде“, у извођењу Оркестра 27. септембар, потпуковник Одреда жандармерије Милорад Јовановић је унео на сцену српску заставу.
Присутне је поздравио Сретен Јовановић, председник Скупштине града Краљева.
„Наш однос према историји мора да се мења. Морамо поштовати оне који су били пре нас, морамо да поштујемо садашњости да бисмо имали шта да оставимо будућности. Наша прошлост је увек била наша поука и некада треба да се учимо и на својим грешкама, мада би боље било на туђим. Првенствено, морамо познавати своју историју и покушати да буде што мање ратова. Нормално, ми ћемо се увек бранити, али после свега, када прођу године, деценије, оне који су дали животе да бисмо ми данас живели у слободи морамо памтити, морамо поштовати, преносити то на своје наследнике“, изјавио је Сретен Јовановић поводом обележавања Дана ослобођења.
Беседничар на Свечаној академији је био Милан Матијевић, председник Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова „Јово Курсула“. Он је подсетио на велики број учесника рата из нашег града, али и страдалих далеко од завичаја за нашу слободу.
Глумци Краљевачког позоришта су извели програм базиран на реалним сведочењима оних који су преживели и остали трајна успомена на херојско време Првог светског рата.
„Текст је веродостојно сведочанство онога кроз шта су прошли наши дедови. Ниједан писац, ниједан песник не може да напише већу оду страдалништву Срба него што су реална сведочења тих људи“, каже Миодраг Динуловић, директор Краљевачког позоришта, задужен за концепт и режију уметничког програма.
У музичком делу програма наступили су професори средње Музичке школе „Стеван Мокрањац“, фрулаш Срећко Перчевић и Милош Милишић.
Говор председника Скупштине града Краљева Сретена Јовановића
КЗН Савета за родну равноправност 22.10.2014.
Савет за родну равноправност града Краљева, основан на седници Скупштине града Краљева децембра 2013. године, априла 2014, Решењем Скупштине, добио је и чланове – седам представника свих парламентарних странака, и власти и опозиције. О формирању и планираним активностима Савета за родну равноправност, на конференцији за новинаре, говорила је председница Лидија Павловић, заменик секретара Скупштине града Краљева.
Према речима Павловићеве, пут за оснивање Савета је био дуг, годинама се радило на томе. Како наводи, радно тело је успело да, уз подршку удружења „Феномена“ из Краљева и других релевантних фактора – Полицијске управе, Центра за социјални рад, Националне службе за запошљавање, успе да, уз промену Статута града Краљева, дође до формирања Савета.
„Претходно смо радили на изради локалног акционог плана од 2014. до 2018. године, који је усвојен на Скупштини. Он има три стратешка циља – изградњу институционалног оквира за спровођење политике родне равноправности у граду Краљеву, повећање учешћа жена у доношењу одлука и унапређење система заштите жена жртава насиља и насиља у породици“, рекла је председница Савета и најавила бројне активности.
Неке од њих су и повећање капацитета надлежности и видљивости тела за родну равноправност полова, увођење родне перспективе у градске активности и институције чији је оснивач локална самоуправа, увођење принципа равноправности у програме запошљавања и самозапошљавања у складу са законом о родној равноправности.
Како наводи Лидија Павловић, жене су јако мало заступљене у телима у којима се одлучује. У Краљеву није било жена на месту градоначелнице или председнице Скупштине града, а број жена на директорским местима мало се повећао.
„У саветима месних заједница има веома мало жена. Месне заједнице су углавном на руралним подручјима те жене и нису посебно заинтересоване за учешће, а и оне које јесу, не могу да дођу до изражаја. Савет има намеру да то промени. С обзиром на то да се расписују избори за савете месних заједница на територији града Краљева, Савет за родну равноправност ће радити кампању „Бирај равноправно“. Покушаћемо да у разговору са грађанкама и грађанима променимо њихово мишљење и да их мотивишемо да се укључе у рад месних заједница“, рекла је Павловићева, напоменувши да су у само две месне заједнице жене председнице, у Витковцу и Каменици, и да оне изузетно добро раде.
Савет ће свој пилот пројекат, организовање већег учешћа жена у месним заједницама, активно спроводити у Ушћу, Самаилима и Милочају.
На конференцији за новинаре је најављена и трибина „Повећање учешћа жена у саветима месних заједница“, заказана за четвртак. Гошћа трибине ће битиг социолошкиња Вишња Баћановић, која ће говорити о потреби укључивања жена у све видове и поља рада, нарочито у савете месних заједница.
Како наводи председница, Савет за родну равноправност је имао представника и у раду Савета за запошљавање, при чему је апеловао на усклађивање занимања. Акционим планом је предвиђено да Савет добија родну статистику од Градске управе и предузећа и установа града, што се тиче запошљавања.
Како Савет има могућност сарадње са другим градовима и општинама у земљи и иностранству, најављено је и потписивање Протокола о сарадњи Краљева, Крагујевца и Крушевца, будући да су градови већ сарађивали.
У плану је и оснивање женске парламентарне мреже односно женске одборничке групе у Скупштини града, рекла је Лидија Павловић, председница Саветаза родну равноправност града Краљева.
