„Ретки су људи са тако богатом биографијом, радном нарочито, као што је то случај са Зораном Вукадиновићем, дипломираним правником, инвалидским пензионером из села Ратине, надомак Краљева. Његови радни успеси, може се рећи и подвизи, углавном и јесу остварени у овом селу, у којем је био вишедеценијски председник Месне заједнице, али вајду од његових прегнућа имала су и друга бројна села, нарочито у време док је Вукадиновић био председник Већа месних заједница, потпредседник Општине Краљево, одборник у нашој Скупштини, посланик у Скупштини Србије, председник Фонда грађевинског земљишта… Успешно се огледао као организатор у области спорта и културе… Човек велике животне и радне енергије, који није губио битке, осим ове последње“, рекао je, на комеморацији поводом смрти Зорана Вукадиновића, помоћник градоначелника града Краљева Милош Милишић, додајући да је, у два наврата, 1988. и 2003, Вукадиновић био међу онима који су одликовани за најплеменитије подвиге године.
„Добитник је Ордена заслуга за народ са златним венцем, Златне значке Културно-просветне заједнице Србије, Грамате Српске православне цркве, Плакете Исламске заједнице Србије… Године 2018. проглашен је заслужним грађанином града Краљева – за допринос развоју ратинског краја, испољену храброст и куманост“, навео је Милишић.
Од Зорана Вукадиновића опростили су се градоначелник града Краљева др Предраг Терзић, његов дугогодишњи сарадник и саборац др Милан Матијевић, у име Социјалистичке партије Србије Никола Ђуришић.
Градоначелник града Краљева др Предраг Терзић је истакао да би, поред бројних функција које је обављао, Зоран Вукадиновић, као најзначајнију, засигурно истакaо функцију председника Месне заједнице Ратина.
„Ратина је за њега била изнад сваког другог места и увек је истицао да је одборник из Ратине и човек који воли своје место и бори се за њега. Увек је био први на радним акцијама. Када се градило у Ратини, први је узимао алат и почињао да ради, а за њим су ишли и мештани, његове комшије, и заједно су градили путеве, водовод, канализацију и борили се за своје место“, рекао је Терзић додајући да се Зоран Вукадиновић борио много и за Краљево.
„Истицао је да је у једном сазиву био 36. одборник у Скупштини и да већина не може да функционише без њега – не да би себи придао важност, већ да би тражио и добијао више за своје место, да би градио и помагао. Радио је у тешким временима, када није било довољно средстава, у време санкција… али је увек налазио начин да помогне људима, да се избори за њих“, рекао је градоначелник напомињући да је Вукадиновић увек желео боље и више, трудио се да млађе посаветује, старије понекад опомене. Био је пример човека који није имао редовно високо образовање, већ је кроз рад настојао да научи нешто ново и да напредује – од омладинског активисте до члана највишег законодавног тела у земљи.
„Никад за себе ништа није тражио. Мислио је да је његова улога да помаже другима. Данас треба да се достојно опростимо од Зорана Вукадиновића, да његовој породици ублажимо бол, да се, поред свих признања која је за живота добио, потрудимо да добије и обележје у његовој Ратини, које ће све мештане Ратине и Краљевчане сећати на Зорана Вукадиновића – који је био симбол Ратине, симбол Краљева“, поручио је др Предраг Терзић, градоначелник Краљева.
У осврту на живот и рад „брижног родитеља, узорног домаћина из Ратине“, Милан Матијевић је истакао да је Зоран Вукадиновић био „вредан, енергичан човек, друштвени и политички радник, многима узор, хуман и племенит – који је из запаљеног спортског авиона, који је пао у близини његове куће, избавио пилота и копилота зубима кидајући каишеве којима су били привезани за седишта, и сам задобивши тешке повреде и ране, од којих се није у потпуности опоравио…“.
„Кроз живот, који је трајао седамдесет година, Зоран је ходао уздигнута чела, чиста образа, на понос своје породице и грађана Ратине и Краљева. Оставио је дубок траг у политиком, друштвеном и спортском животу своје Ратине и Краљева. Будите поносни на Зорана, на његов пређени животни пут“, поручио је Матијевић супрузи Зорана Вукадиновића, његовој кћерки и сину, унуцима, рођацима, пријатељима…
Опраштајући се од Зорана Вукадиновића у име Социјалистичке партије Србије, Никола Ђуришић је рекао да се овим заправо чини помен и слави живот једног човек вредног помињања и памћења.
„Ми, краљевачки социјалисти, мислећи о теби, Зоране, са радошћу и меланхолијом истовремено, мислимо на оне дане испуњене полетом и ентузијазмом оних који удруженом енергијом нешто започињу, верујући у социјалистичку идеју око које су се окупили… Био си храбар, енергичан, одрешит, спреман да одважно, упркос свему, станеш у одбрану онога у шта си веровао. Био си човек визије, штедљив на речима, а издашног дела“, рекао је Ђуришић додајући да је много тога стало у седмодеценијско животно путовање Зорана Вукадиновића.
„Рекли бисмо ни превише кратак, ни довољно дуг животни век. Али ако ћемо његову вредност мерити садржајем и суштином, а не протоком времена, мирне душе можемо рећи да је Зоран Вукадиновић проживео берићетан живот, испуњен смислом, дубоко отиснут у нашем времену и памћењу нашег града. У име краљевачких социјалиста, нека је вечна слава његовом имену и хвала“, поручио је Ђуришић.
Зоран Вукадиновић (1953-2023) сахрањен је 29. септембра на гробљу у Ратини.
