Жички духовни сабор „Преображење“, једна од најзначајнијих културних манифестација са традицијом дугом више од три деценије, затворен је свечаном доделом престижног песничког признања „Жичке хрисовуље“ лауреату Љубивоју Ршумовићу.
На дан Преображења Господњег, 19. августа, у манастиру Жича, уникатну златопечатну повељу за поезију са којом су узрастали многи нараштаји нашег детињег народа, и икону Преображења Господњег, Љубивоју Ршумовићу свечано је уручио помоћник градоначелника града Краљева задужен за културне манифестације Милош Милишић.
Подсетивши на речи владике Жичког Николаја да је Жича српска прича, помоћник градоначелника и један од покретача Жичког духовног сабора господин Милишић истакао је да је Љубивоје Ршумовић песничка српска прича.
„Потекао из народа, са мудрошћу краја у којем је рођен, његове песме, понекад, звуче као народне изреке. Он је и у поезији за децу духовит, врцав, свемишљат, а и у поезији за одрасле вичан. Само желим да кажем да, како и сам Ршумовић каже да му је част да добије Жичку хрисовуљу, Жичкој хрисовуљи је част да награди таквог песника“, поручио је помоћник градоначелника за културне манифестације.
„Љубивоје Ршумовић је најпознатији као дечији песник, али је далеко од тога да је само дечји песник. Он је у правом, савременом, смислу народни песник који спаја сензибилитете својих дедова и својих унука и сведочи о припадности своме времену и народу, као што покушава, и успева, већ генерацијама да том свом дечјем и детињем народу улије дах игре и ведрине и све оно што доприноси самопоуздању и животном елану. Специфичност је позиције Ршумовића што је заиста разуђена његова делатност. Многи пишу за децу, али ретки су ранга Ршумовићевог, да пишући за децу пишу и за све остале, да им песме буду паметније од дечје памети, зато је уз тај критеријум и оно што је као родољубиви песник и песник лирске рефлексије у неким другим песмама, које су можда мање познате, он заокружио свој пуни песнички профил“, појаснио је председник жирија за доделу награде Драган Хамовић.
Добитник „Жичке хрисовуље“ Љубивоје Ршумовић истакао је да награде годе човеку јер су, на неки начин, нека врста признанице за оно што је човек радио целог живота.
„Као ствараоц размишљам шта би то мени могло да буде следећи корак после ове награде. Можда да се окренем некој врсти духовне фискултуре и да још ово времена које ми је преостало проведем у миру и берићету. Ова награда је нека врста круне на мом стваралаштву и почаствован сам што је то баш на овај дан – Преображење, и на овом месту, и што сам у прилици да кажем шта мислим о духовној атмосфери у којој се сви заједно налазимо“, изјавио је лауреат.
На церемеонији уручења награде о песнику и његовој поезији говорили су др Драган Хамовић и др Зорана Опачић, док су у уметничком делу програма учествовали драмски уметник Небојша Дугалић и вокална солисткиња Јана Крижак. Беседу поводом примања награде казивао је Љубивоје Ршумовић.
Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, заједно са Народним музејом Kраљево и Kњижевним клубом, уз покровитељство града Kраљева и Министарства културе, овогодишњи Сабор, који је трајао од 16. до 19. августа, употпунили су разноврсним пратећим садржајима – свечаним отварањем Сабора, изложбама, промоцијама, музичким програмима и књижевним вечерима чија тематика је посвећена стваралаштву овогодишњег добитника „Жичке хрисовуље“.
Одлуку да овогодишње престижно песничко признање буде додељено песнику Љубивоју Ршумовићу донео је жири који су чинили: у својству председника жирија Драган Хамовић, претходни добитник Раде Танасијевић, Дејан Алексић, Милош Милишић и Ана Гвозденовић. Како је наведено у образложењу Ршумовић је „колико песник за децу толико и народни песник. Бити народни песник не значи бити песник за ширину и мнозину, него значи бити песник у основи и песник по дубини. У модерно доба свет детињства уведен је у културни простор као нова повлашћена област, која упућује да испод културних слојева, нагомиланих и тешких, још увек обитава она првобитна, откривајућа и откривењска реч, коју разумеју сви без разлике. Сви, па и деца и оно дечје, основно у нама. То је реч обнове, рекреације, виталности и ведрине. У тој речи лежи импулс игре која покреће и бори се против досаде и страхоте постојања. То је реч, ако не увек чистоте, оно бар реч чистине и истините срдачности”.
Љубивоје Ршумовић почиње да пише још као основац, а прве песме објављује као гимназијалац. Рођен је 3. јула 1939. године у селу Љубишу, на Златибору. Дипломирао је на Одсеку компаративне књижевности Филолошког факултета у Београду 1965. године. Радио је у Радио Београду и Телевизији Београд, а као телевизијски аутор остварио је више од 600 дечјих емисија, као и програма документарне врсте. Објавио је више од 80 књига, углавном за децу, аутор је и три уџбеника за основне школе, а његова дела преведена су на више страних језика. Писао је за позориште и водио Позориште „Бошко Буха“. Добитник је угледних интернационалних награда, од којих се издваја УНЕСКО награда на светском конкурсу за књигу која пропагира мир и толеранцију за „Буквар дечјих права“, као и свих домаћих награда у области књижевности за децу.
