У свим храмовима српске православне цркве у краљевачкој општини, паљењем бадњака и вечерњом литургијом обележен је Бадњи дан. Неколико стотина људи присуствовало је паљењу бадњака у порти Цркве Свете тројице у центру града, а испред манастира Жича, у присуству великог броја верника и монахиња, бадњак је наложио јеромонах Јаков са свештенством.
Бадњи дан је традиционалним спаљивањем храстовог дрвета и вечерњим литургијама, које је служило свештенство епархије жичке, прослављен и у осталим црквама у Краљеву и цркви Светог Николе у Ушћу.
Српска православна црква и верници славе Бадњи дан и Бадње вече, припремајући се за славље Божића – рођење Исуса Христа, најрадоснијег хришћанског празника. Службама бденија и паљењем бадњака у православним храмовима најављује се рођење спаситеља, чији се долазак на свет слави као почетак новог времена и као најрадоснији догађај у хришћанству. Бадњи дан је и последњи дан божићног поста, којим се верници припремају за прославу Божића, празника целе породице, која је тада на окупу. Бадњак је по правилу младо церово или храстово дрво и представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донели Јосифу и Марији да заложе ватру и загреју пећину у којој је рођен Исус.
Свим суграђанима Бадњи дан и Божић је честитао заменик градоначелника Краљева Милун Јовановић који је, са сарадницима на Бадњи дан присуствовао вечерњем бденију у цркви Свете тројице, а на Божић јутарњој литугији.
„Своје честитке поводом најрадоснијег хришћанског празника упућујем с надом и жељом да нам мисли буде добре, а дела исправна, у корист свих грађана Краљева“, рекао је Јовановић.
Свечана божићна литургија у манастиру Жича у уторак 7. јануара, по традицији почиње најраније – у 5 сати и 30 минута, а у градском храму Свете тројице у осам часова. Према јеванђељу, Исус Христ је рођен тачно у поноћ, када се најсјајнија звезда која се кретала од истока према западу, зауставила изнад пећине крај Витлејема. На Божић хришћанске цркве славе његов долазак међу људе с жељом да им укаже на вредности вере у љубав.
Божић је и празник рађања новог живота, деце, очинства и материнства, због чега га широм света обележавају најлепшим верским обичајима, а на свечаној божићној трпези најважнија је чесница, погача умешена од пшеничног брашна, без квасца. 
