У подкотленичким селима (Тавник, Лађевци, Обрве и Цветке) нема приватизацијом уништених предузећа, јер је крај познат по пољопривредној, али и све развијенијој индустријској производњи. За прву, у планираном низу посета привредницима на терену, градоначелник Краљева Драган Јовановић и његови најближи сарадници одабрали су управо овај крај у којем послује 26 предузећа са укупно око 1.500 запослених.
Посету овим селима градоначелник Краљева, његови сарадници и директори „Електросрбије“, „Електродистрибиције“, „Водовода“ и Дирекције за планирање и изградњу, за успешан старт започели су посетом манастиру Вољавча где су их монахиње и мештани информисали о ономе што им је, у сеоској средини, најпотребније.
Посета је настављена обиласком домаћинства и имања Владана Обрадовића који намерава да се после 40 година живота у Крагујевцу са породицом врати у Тавник, где на породичном имању већ има засаде дуња и производи ракију дуњевачу. Обрадовић жели да прошири засаде под дуњом и да на јесен подигне погон за прераду овог воћа, јер се српска производња дуња већином налази у Тавнику. Према речима Обрадовића, зарада по хектару засада под дуњом, када воћка почне да рађа износи око 10.000 евра.
– У Србији је под засадима дуње свега око 0,1 одсто земљишта –каже Обрадовић, наводећи да је и сама дуња коју је веома тешко одгајити до њене пете године веома тражен производ, а ракија од дуње – још више, због чега је гајење дуња један од тренутно најисплативијих послова у Србији.
Домаћинство Обрадовића под засадима дуња тренутно има око два хектара, а од следеће године имаће пет пута више, што ће омогућити производњу око 30.000 литара дуњеваче.
– Прича о човеку чија се породица враћа на село добра је као пример целој Србији – оценио је у изјави за медије градоначелник Краљева Драган Јовановић који је потврдио спремност локалне самоуправе да онима који одлуче да се, попут Обрадовића, врате на село помогне инфраструктурним опремањем, изградњом путева, водовода и омогућавањем бољих комуникација са светом, како би у селу могли да организују своју производњу.
Према речима Драгутина Јефтовића, мештанина Тавника, проблем људи који живе у покотленичким селима уобичајени су за сеоске средине, али власници индустријских погона препуштени су сами себи у решавању проблема недовољних количина пијаће воде, недостајућих колектора за отпадне воде, лоших путева или недовољних капацитета сеоских трафостаница.
Према програму посете, делегација је обишла и предузећа „САН“ и „НИД“ која у свом саставу имају кланице и погоне за прераду меса, због чега су им највећи проблем вода и одвођење отпадних вода.
– Очекујемо помоћ града у решавањутих наших највећих инфраструктурних проблема – сагласни су Горан Бугарић, власник предузећа „САН“ и Иван Зуцовић, један од сувласника предузећа „НИД“ из Тавника.
Предузеће „САН“ има производни погон од 1.200 квадрата, стотинак радника и осам малопродајних објеката у Краљеву, Чачку и Крагујевцу. Стотинак радника има и предузеће „НИД“, а влацници обе кланице и погона за прераду меса тврде да би, у случају да проблем водоснабдевања и отпадних вода у скорије време буду решени, могли да запосле по још неколико педесетак радника.
Градоначелник Краљева Драган Јовановић информисао је мештане Тавника да је решавање проблема водоснабдевања и одвођења отпадних вода у овим селима већ започето.
– Министарство за регионални развој и локалну самоуправу је расписало конкурс на којем смо учествовали на три нивоа, од регионалног до нивоа месних заједница. Један од тих пројеката управо су водовод и колектор у Тавнику , а то је инвестиција од око 170 милиона динара– рекао је градоначелник Јовановић.
Он је оценио да су подкотленичка села перспективан део територије општине Краљево, чији значај увећава близина аеродрома, будућег карго-центра и пролазак Моравског коридора.
– Обићи ћемо све планиране субјекте, јер као локална самоуправа желимо да омогућимо да се што више људи запосли – речи су првог човека града.
Небојша Симовић, председник Градског одбора Српске напредне странке и један од идејних организатора овакве посете, који је и сам власник једног од предузећа у овом крају изразио је жељу да град убудуће, отписом појединих такса, помогне онима који тек започињу свој посао.
– Зашто наше људе не бисмо ослободили, рецимо, плаћања преноса пољопривредног на грађевинско земљиште или плаћања одређенихприкључака? Ако морају да плате, нека то буде тек када фирма почне да ради, а не на почетку, када покушавају да покрену бизнис – предлаже Симовић, који се посебно осврнуо на чињеницу да у градовима им пуно оних који у својим селима у власништву имају по десетак и више необрађених хектара, а у граду животаре у становима од по тридесетак квадрата и зарађују по десетак евра дневно препродајући робу на градској пијаци.
Према његовој оцени, локална самоуправа не сме да остане нема на ове проблеме, због чега у градском буџету за наредну годину треба планирати средтва уз помоћ којих би, породицама које желе да засеју своје поседе, а за то немају новца, засади били обезебеђени.
Делегација града Краљева обишла је и предузеће „Екото“ у засеоку Џемат, које се бави производњом еко-играчака. Александар Јевтовић, главни технолог и дизајнер дрвених играчака, намештаја и дечијих бицикала без педала каже да предузеће постоји четири године и да су за то време из производње потпуно избачени пластика и синтетички материјали.
– Извозимо у Данску, која је најзахтевнији део европског тржишта за ту врсту производа, а све радимо без помоћи државе или банкарских кредита. Боримо се са изазовима, а интересовање за наше производе почело је да расте и у Немачкој, Швајцарској, Сједињеним Америчким Државама, Великој Британији и Либији – каже Сретовић, додајући да „Екото“ за циљ има еколошку производњу која нема никаквих негативних утицаја на околину.
Представник власника предузећа „Милкоп“, шеф возног парка Милан Терзић, навео је да се у Тавнику налази већи погон овог предузећа чије је седиште у Рашки. У погону у Тавнику, где је у производњи запослено 30-так радника, прерађује се око 60 тона млека у качкаваљ и пастеризовано млеко.
– И наш проблем су отпадне воде којих се с муком решавамо одвозећи их у Краљево где постоје филтери за пречишћавање, а то је трошак превоза 5-6 цистерни са приколицом (30-так тона) дневно, односно око 3.000 евра на месечном нивоу, који спречава наше намере за ново инвестирање – објашњава Терзић.
Предузеће „Гигант“ са педесетак запослених, које се бави производњом концентрата, угоститељством и продајом нафтних деривата било је последње на списку планираних посета. Ту јњ одржан и округли сто на тему проблема, перспектива, шанси и ризика привреде подкотленичких села, где су сви које је делагација већ обишла имали прилику да од челних људи града сазнају да су део планова за побољшање општих животних и услова за привређивање. Обе стране биле су сагласне да је то дуг пут и да ће бити лакше ако на њему свака од страна буде имала савезника.
