Своје краљевско име, проткано значајним историјским и културним знаменитостима, догађајима и личностима који чине његов камен темељац, Град Краљево поносно носи већ 141 годину. Низ културних програма уприличених поводом обележавања Имендана отпочео је свечаним отварањем изложбе „Аџића кућа – споменик културе, књижевности и уметности“ у организацији Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ и Завода за заштиту споменика културе Краљево, а уз подршку Града, на Тргу Јована Сарића.
Изложбу је отворио градоначелник Краљева др Предраг Терзић, подсетивши на 19. април 1882. године, по старом календару, када је Краљево добило привилегију да носи краљевско име Указом првог нововековног краља Србије Милана Обреновића.
„Током векова овај град се називао Рудопоље, Карановац, Краљево, а у кратком периоду између 1949. и 1955. године носио је и име Ранковићево. Поред промена назива, континуитет развоја Краљева је опстао и зато се данас сећамо не само различитих имена нашег Града, већ памтимо и значајне људе које је изнедрио“, изјавио је Терзић.
Како је појаснио, изложба посвећена Аџића кући кроз историју објекта приказује настанак грађанске класе у вароши Карановац, али и то како се наше Краљево током времена мењало. Овај објекат, који се налази у самом центру града, надомак Градске управе, приказује историју, традицију и развој нашег места током читавог XIX и XX века.
Градоначелник Краљева је захвалио ауторкама изложбе, али и свим културним установама које су својим програмима употпуниле обележавање овог значајног догађаја у историји нашег Града, па честитао Имендан суграђанима, уз жељу да заједничким снагама наставимо да развијамо наш краљевски град.
Госте је поздравио и помоћик градоначелника задужен за културне манифестације Милош Милишић, који је као песник и дугогодишњи културни радник, на посебан начин везан за Аџића кућу и Издавачку делатност краљевачке Библиотеке – „Повељу“, која се налази у овом здању.
„Захваљујући ауторкама изложбе, прошлост и историјат Аџића куће, најстарије грађевине у нашем граду, осветљена је споља, а нарочито изнутра, и ту више нема тајни, осим ако их зидови не крију. Ова кућа грађена од врло крхког грађевинског материјала истински је бастион и право утврђење културе и уметности последњих деценија, од кад се ту уселила Народна библитека. У тој кући стасавали су најважнији српски писци нашег доба – Горан Петровић, Дејан Алексић, Живорад Раденковић и други. Нека тако остане и убудуће“, поручио је Милишић.
Према речима директорке Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ Јасминке Марковић, Издавачка делатност Библиотеке, познатија као „Повеља“, већ 22 године смештена је у Аџића кући, споменику културе у нашем граду. Под њеним кровом стварали су, и стварају, значајна имена српске културе и књижевности, а краљевачка Библиотека једна је од ретких која има богату издавачку делатност. Како истиче, захваљујући Граду Аџића кућа је реконструисана и опремљена, док су ове године у плану и радови у подруму, па ће по њиховом окончању ово здање добити коначан облик.
Директорка Завода за заштиту споменика културе Краљево Катарина Грујовић Брковић, једна од ауторки изложбе, појаснила је да је Аџића кућа, која је утврђена за непокретно културно добро 1974. године, један је од правих примера доброг коришћења непокретног културног добра у савременим околностима.
О изложби „Аџића кућа, споменик културе, књижевности и уметности“, која је постала важан симбол прошлости и садашњости, историје и културе, аутентично архитектонско обележје Града и савременог стваралаштва, говориле су ауторке Катарине Грујовић Брковић, Ивана Хренко и Ана Гвозденовић. На основу истраживачког рада, доступних писаних и усмених извора, ауторке су употпуниле досадашња сазнања и дале нову димензију овом споменику културе кроз 15 паноа који су изложени на згради Градске управе. Чланице хора „Ариа“ у пратњи Владимира Милићевића, а под диригенстком управом Драгане Милићевић, својом изведбом употпуниле су програм.
Након отварања изложбе, поводом Имендана града Краљева, у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“, уприличена су и два програма – представљање књиге „Мемоари Гаје Швабића и успомене његових потомака“ односно књиге и документарног филма „Завичај у срцу“.
