Град Краљево је, полагањем венаца на Споменик српским ратницима палим за слободу отаџбине од 1912. до 1918. године, 15. фебруар, на Сретење, обележио Дан државности.
Како је истакао градоначелник, данас се сећамо Сретења 1804. године, када је подигнут Први српски устанак.
„Први српски устанак је значио не само борбу против турског освајача, већ и жељу да српски народ, добивши слободу, добије слободу штампе и слободу удруживања и да се укину феудални односи у нашој земљи. Све је то постигнуто Сретењским уставом из 1835. године, који је засигурно био један од најмодернијих устава у тадашњој Европи“, казао је градоначелник и истакао:
„Тиме је српски народ показао жељу за слободом, жељу за борбом за ослобођење и ширењем државе на делове који су још увек били окупирани од Аустријанаца и Турака. И данас се наш народ бори за слободу, бори се да очува независност у одлучивању, да Србија остане суверена држава. Сигуран сам да ћемо у томе и успети.“
Историчар Немања Трифуновић, из краљевачког Народног музеја, подсетио је на то зашто се празник Сретење Господње обележава као Дан државности у нашој земљи.
„У знак сећања на збор у селу Орашцу, одржан на Сретење 1804. године, када је донета одлука да се подигне буна против дахија, која ће касније прерасти у Први српски устанак, ослободилачки рат српског народа за стварање своје слободне државе односно ослобођење од Османског царства. За вођу устанка изабран је Ђорђе Петровић Карађорђе из села Вишевца. У устанак су се брзо укључили и наши крајеви односно околина тадашњег Карановца, данашњег Kраљева, становништво предвођено знаменитим јунацима као што су Јован Петровић Курсула из Цветака, Јаћим Шућур из Грачаца, Радосав Јелечанин из Матаруга, поп Никола Kостић из Мрсаћа“, рекао је Трифуновић додајући:
„Дан уставности се прославља у знак сећања на 1835. годину – Скупштину одржану у Kрагујевцу, када је донет први српски устав – Сретењски устав, устав Kњажевства Србије. Тај устав је био изузетно либералан и напредан за то време, тако да је, под притиском великих сила, убрзо укинут. Гарнтована су грађанска права, гарантована је слобода, укинут је феудализам, власт је подељена између кнеза Народне скупштине и Државног савета.“
Како истиче Трифуновић, на тој великој Народној скупштини одржаној у Kрагујевцу присуствовали су представници нашег краја – Сретен Новаковић, трговац из Карановца, и Михајло Радојевић, самаилски кнез.
Крај Споменика српским ратницима палим за слободу отаџбине од 1912. до 1918. године, цвеће и венце су положили и пошту одали званична делегација Града Краљева, са градоначелником др Предрагом Терзићем на челу, представници Рашког управног округа, Полицијске управе, Жандармерије, Безбедносно-информативне агенције, Војске Србије, Удружења учесника рата од 1991. до 1999. године, Удружења ратних војних инвалида, Удружење породица палих бораца, Друштвa за неговање традиција ослободилачких ратова Србије „Јово Курсула“, поштоваоци свих ратника изгинулих у ослободилачким ратовима Србије… Догађај је испратио Ватрогасни оркестар „27. септембар“ – химном Републике Србије и звуцима „Посмртног марша“.
