Град Краљево jе, одавањем поште борцима палим за слободу, обележио седамдесет осам годинa откако је ослобођен од нацистичког окупатора у Другом светском рату. Негујући културу сећања, полагањем венаца на Споменик ослободиоцима Краљева у парку Пљакин шанац, делегације Града Краљева, Рашког управног округа, Друге бригаде копнене војске, Полиције, борачких удружења и других организација, обележиле су 29. новембар – Дан ослобођења Краљева у Другом светском рату.
Помоћник градоначелника Краљева задужен за културне манифестације Милош Милишић истакао је да ће Град трајно памтити јунаштво наших ослободиоца и да ће им вечно бити захвалан.
„Једном народу, и држави, не може ништа горе да се деси него да буде окупиран. Ко год се на окупатора, макар и каменом, бацио, заслужује незаборав и вечни пијетет“, поручио је Милишић.
Како је подсетио, Србија је у Други светски рат ушла са два устаничка покрета идеолошки веома различита.
„Jедан од њих, Равногорски покрет, проглашен је издајничким, са чиме се не слажу многи истроричари и на нама је да ту неправду, уколико можемо, исправимо. Тако да је, тих година, на овим просторима вођен не само рат против окупатора, него и грађански и братоубилачки рат. Овај датум нас упозорава да више никада не дозволимо да удари брат на брата и комшија на комшију. Нека живи Србија и нека живи Kраљево у слободи“, изјавио је помоћник градоначелника.
О значају обележавања овог важног датума у историји нашег града говорила је Мирјана Савић из Народног музеја Краљево.
„Због надирања јединица Црвене армије дошло је до ослобођења Београда и Ниша, чиме је изгубљена могућност повлачења немачких трупа из Грчке преко предвиђене маршуте Солун-Скопље-Ниш-Београд, тако да је Kраљево постало стратешки важно за војнике Вермахта јер је одлучено да се трупе повлаче уз Ибар и западну Мораву На данашњи дан, 29. новембра 1944. године ослобођено је Краљево и то је била једна од најмучнијих и најтежих операција за ослобођење у Србији“, појаснила је Мирјана Савић.
Борбе за ослобођење Краљева почеле су 16. октобра 1944. године када су се снаге Треће српске бригаде Народноослободилачке војске Југославије, уз садејство једина 65. корпуса Црвене армије, сукобиле са немачком дивизијом „Принц Еуген“ код Чукојевца. Ове борбе постале су свакодневне и трајале су пуних 45 дана. Након што су у ноћи између 28. и 29. новембра, у садејству са осталим партзизанским јединицама и црвеноармејцима, јединице Четврте црногорске бригаде, прешле Ибар и почеле да заузимају делове града, Краљево је ослобођено у раним јутарњим сатима.
Према њеним речима, у борбама за ослобођење нашег Града погинуло је 357 бораца Црвене армије, који су сахрањени у околним краљевачким селима, а из Четврте пролетерске црногорске бригаде, Треће српске ударне бригаде и партизанских јединица живот је изгубило 45 бораца, док је 106 њих било рањено. Немачка војска остала је без 495 војника, док је рањених било 265, а 300 војника и официра је заробљено.
