Обележавање дана када је Краљево ослобођено у Првом светском рату ове године организовано је у Жичи, крај спомен-плоче подигнуте у славу ратницима погинулим у ратовима од 1912. до 1918. године, на којој је уклесано 145 имена наших славних предака из Крушевице, Готовца, Рибнице, Ковача, Матаруга, Мељанице, Брезне, Драгосињаца, Ратине, Каменице, Кованлука, Јагодине, Метикоша, Јарчујка, Чибуковца, Богутовца, Сирче, Врбе и Краљева.
Полагање венаца и помен, који је служио свештеник Прве парохије у Жичи протојереј Милош Станисављевић, праћено је обраћањем градоначелника Краљева др Предрага Терзића и историчара Народног музеја Краљево Немање Трифуновића, ученица осмог разреда Основне школе „Живан Маричић“ из Жиче Дуња Влашковић казивала је песму Владислава Петковића Диса „Међу својима“, а пригодним нумерама програм је пратио Ватрогасни оркестар „27. септембар“.
На дан када је 1918. године Краљево ослобођено, у Жичи, покрај спомен-обележја са именима див-јунака који су се „за крст часни и слободу златну“ борили у Првом и Другом балканском рату и у Великом рату, градоначелник Краљева др Предраг Терзић је подсетио на то да је велики број војника са подручја читаве територије Краљева учествовао у свим ослободилачким ратовима Србије, али и да се велики број њих није вратио кућама.
„Србија је годинама и деценијама била без довољно мушких руку и на њиви и у ливади и у фабрикама које су у периоду између два светска рата отваране у Краљеву“, рекао је градоначелник додајући да се данас наш народ суочава са тешким изазовима.
Он је истакао да је држава у последњих неколико година уложила много новца како би опремила нашу војску и полицију, како би увећала њихов стандард и подсетио на то да се, на само неколико километара од места на ком је организовано обележавање Дана ослобођења Краљева у Првом светском рату, граде станови за снаге безбедности – укупно 947 краљевачких породица официра, подофицира, припадника Министарства унутрашњих послова, Полицијске управе Краљево, Жандармерије, Безбедносно-информативне агенције, Судске страже, има могућност да добије станове за свега 400 евра по квадратном метру.
„Ми наоружавамо војску, али не зато што желимо да било кога нападнемо, јер српски народ није никога поробљавао, већ желимо да сачувамо оно што је наше. Наша снага у војсци јесте снага која треба да одвраћа а не да напада и поробљава. А ми други, који не радимо у снагама безбедности, треба да се трудимо да радом јачамо своју земљу, што је могуће више привређујемо, стварамо, увећавамо буџете, како бисмо градили нове путеве, мостове и друге инфраструктурне пројекте. Да градимо вртиће, домове здравља, школе, да растемо и напредујемо у миру, који представља највишу вредност која постоји у једном друштву, и да памтимо људе који су нам омогућили ту вредност, који су се изборили за мир и слободу. Да славне претке никада не заборавимо“, казао је Терзић, поручивши:
„Држава се брани и пушком када је то потребно, али се брани и сваки дан када мислите о тој држави и радите, привређујете и стварате.“
У историјском осврту на 22. октобар 1918, Немања Трифуновић, историчар краљевачког Народног музеја, подсетио је на то да је тог дана, у 19.00 часова, извиђачки ескадрон Трећег коњичког пука Коњичке дивизије Прве армије, под командом капетана Богдана Јевтовића, ушао у Kраљево, након што су се аустроугарске трупе повукле из нашег града.
„При повлачењу, они су спалили мост на Ибру, тако да су коњаници капетана Јевтовића прегазили Ибар да би ушли у Kраљево, где их је свечано дочекао народ. Окончана је трогодишња окупација града, која је трајала од новембра 1915. године, обележена пљачкама, тортуром становништва, убиствима, интернирањима, немилосрдном експлоатацијом природних богатстава овог краја. Аустроугарске трупе су, приликом повлачења, порушиле саобраћајнице, у граду опљачкале радње, а по селима бројна домаћинства одводећи стоку“, рекао је Трифуновић нагласивши да су жртве ослободилачких ратова од 1912. до 1918. године огромне и још увек нису тачно утврђене.
„О жртви коју је за тај циљ дао српски војник можда најбоље сведоче спомен-плоче попут ове испред које се данас налазимо и небројени надгробни споменици на сеоским и градским гробљима широм Србије. Онај ко их ишчитава долази до застрашујућег сазнања: да није било рода у Србији из којег бар један његов члан није положио живот за слободу отаџбине, у ратовима од 1912. до 1918“, изјавио је Трифуновић.
Према подацима које је аутор монографије „Краљевачки споменици солунцима у славу“ Милан Матијевић прикупио, стоји да је спомен-плоча у Жичи, пред којом је Краљево одало почаст славним прецима овог 22. октобра, најпре била уграђена у сали Жичког народног дома, изграђеног у спомен и за славу изгинулим и помрлим ратницима од 1912. до 1918. године, у чијој изградњи су учествовали, личним радом и новцем, 294 лица и два удружења. Спомен-плоча је освећена 12. фебруара, на Света три јерарха, 1930. године. Након реконструкције и претварања Жичког народног дома у Дом културе, спомен-плоча је из велике сале премештена на спољни зид зграде, према путу, и откривена 20. септембра 1970. године.
