Уникатна златопечатна повеља и икона Преображења Господњег, у Манастиру Жичи, на празник Преображење, 19. августа 2022. године, уручена је песнику из Дражевца код Обреновца Раду Танасијевићу – за умну лирику земље коју у српском језику обрађује.
Oдлуку је донео жири за доделу награде Жичка хрисовуља, у саставу Никола Вујчић, као претходни добитник, Дејан Алексић, Ана Гвозденовић, Милош Милишић и Драган Хамовић, председник.
Поезији добитника биће посвећен и зборник радова са скупа који је одржан у склопу манифестације Жички духовни сабор „Преображење 2022“.
Како у образложењу додељене награде, које потписује председник жирија Драган Хамовић, стоји, а послуживши се синтагмом из добитникове песме Празник, Раде Танасијевић припада ретком соју „истинских песника земље“, ако под тиме разумемо потпуност припадања своме наслојеном, живом језичком тлу. Таква припадност не спутава му песничке потенцијале, него их само дубље укорењује. Унутрашња тензија Танасијевићеве поезије у знаку је колебања између потребе останка и потребе одласка, у сталној игри замене места присутних и одсутних појава. Заправо, поезију, а пре тога своје страсно читалачко самообликовање, песник је и сам одредио као једини преостали начин одласка некуд с места на коме је остао. У минијатури Моје село лирски парадокс мири два супротна импулса, назирући ону целовитост за којом вапије: песник неће да напусти село у којем има све што му недостаје.
Овај песник, отварајући своју духовну оптику за далеке светове посредоване лектиром, за разлику од многих савременика, не затвара свој духовни поглед према ономе што је дубоко и далеко у нама.
Како Хамовић наводи, Раде Танасијевић, као лирски удубљени посматрач, у песмама слободне форме, даје маха истанчаним емоционалним и мисаоним квалитетима, прожимајући свагдашње и несвакидашње моменте. У овим песмама укрштају се призиви савремене књижевне лектире, успоставља дијалог са другим песницима, али сав тај фини талог читалачког искуства коегзистира са пресним или колоритним ликовима и сценама сеоског живота или посета градским амбијентима, понекад као страном простору онога што је збратимљен са шумом.
Раде Танасијевић је, каже се у образложењу, поред свих дубина где запада или баш због њих, пун благоразумевања према очевидностима, али и склон замасима могућности замишљања. Шта све не зачује и проосети у часу ноћног нестанка струје. Састојци тајанства не допиру само из часова прекривених мраком, тајанство извире из дневних послова, какво је бављење лозом и вином. што немушто шапуће о кругу што почиње садњом и резидбом до претакања, при чему лирски глас, ужива у вртложном нестајању „вина говора сати”.
Како је, приликом доделе признања, нагласио Хамовић, Раде Танасијевић је песник широј јавности мање познат зато што је од оних који не јури у сусрет објективима медија.
„Раде је заиста истински непатворени песник земље која подразумева и тај фолклор у подлози, али и трагање за архетипским ситуацијама и сликама у својој свакодневици. Он ради на тлу своје завичајне и отачке земље, али и као читалац и као лирски одгонетач света. Једноставно речено, нема му граница“, сматра он.
„Јако je тешко давати значај себи и својој поезији на оваквом месту, у Жичи. Признање је велико јер ова награда за 31 годину постојања није ничим компромитована. Нажалост, у српској књижевности имамо пуно награда које су скандал мајстори довели до апсурда и утолико ми је ова награда дража“, каже овогодишњи добитник Жичке хрисовуље и у својој беседи казује:
„Хор деце који виче за мном ‘Песник, Песник’, не би ли ме исмејала, сваки пут док трактором пролазим поред школе, чини да се у том часу осећам срећно. Ова велика књижевна награда вероватно ће учинити да многе обесмишљене периоде свог живота посматрам другачије. Нећу моћи да кажем ‘све оно што је једном прошло кроз мој живот сада пева моју химну’ – парафраза стиха Радована Павловског, али ћу смети са више поуздања да кажем да сам свој надимак с правом заслужио.
Пишући поезију и обрађујући земљу од које живим покушавам, као огромна већина људи у овој земљи, да изађем из задатих координата личног и колективног удеса. Сваки пут када заборавимо да нам је дата слобода избора, истог трена заборављамо и да нам је дато право на искупљење. Верујем да свој век нећемо протраћити као Кафкин јунак чекајући испред отворених врата. Врата су затворена, потребно је само да покуцамо.”
Награду овогодишњем добитнику уручио је заменик градоначелника града Краљева Вукман Ракочевић.
„Честитам Вам у име Града ову важну књижевну награду и честитам жирију који се определио да Ви будете 31. добитник Жичке хрисовуље. Ова награда и овај свети дан и ово свето место на којем Вам се она додељује, обавезују и Вас и све нас. Вас да наставите да у поезији плодите, као и до сада, а нас да је поштујемо и уважавамо. Неко Вам је подстицајно и срећно. На многаја љета“, рекао је заменик градоначелника Краљева Вукман Ракочевић.
Он је изразио задовољство што овог пута награду добија песник који је и те како, чак и раније, заслужио Жичку хрисовуљу. Ракочевић је захвалио и честитао и Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ и Министарству културе које помаже.
„Обавеза Града је да ову манифестацију помажемо из године у годину, да она буде све боља, организованија и квалитетнија, а све у циљу одржавања и очувања правих културних вредности, у овом случају поезије, и то оне праве“, поручио је Ракочевић.
Један од оснивача Жичког духовног сабора Милош Милишић, истакао је да је један биографски податак готово неизоставан када се говори о Раду Танасијевићу, овогодишњем жичком лауреату: да се бави и да живи од земљорадње. Уз духовит коментар „питам се понекад зашто за оне друге који се не баве тиме, не пише – не бави се земљорадњом“, Милишић је истакао да је уочљиво у Танасијевићевом стваралачком поступку да је земљоделац.
„Посејани стихови су му оплављени, окопани, заливени… Нигде травке ни корова међу редовима Танасијевићеве песничке њиве и баште. Његов песнички, као и кукурузов клип, зрео је и, у било које доба године, стасао за брање и амбар. И како и сам лапидарно, после прекјучерашњег читања својих стихова у краљевачкој библиотеци, рече: то је то. Уосталом, ако се добро сећам, и Андрић је једном, негде, записао поори, посеј, пожњи, пољуљај децу и у томе ће живот проћи“, казао је Милишић.
Честитајући добитнику у име Његовог преосвештенства епископа жичког Јустина, архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић је казао:
„Бог је свакако са Вама имао добар план. Од рођења и крштења, када сте на кумовским рукама гледали у вечност, а од тада вечност гледа у вас, ширили сте са кућног прага свој видик загледани у природу рашчитавајући њену тајну. Из тог најприснијег додира и животног контакта са природом настало је ваше богато поетско стваралаштво, које нас упућује на различите околности и садржаје живота. Ствари које Вас окружују, и које убрзано старе и пролазе, управо Вашом поезијом добијају душу, добијају смисао свог постојања и људског бивствовања међу њима. А смисао им је у вечности, одакле, као са планине Маљена, што рече Ваша мајка, долазе нам млади дани. Са Вама заједно, верујем да Бог црвеном столарском оловком уписује сва ваша добра дела у једну дебелу књигу јер, заиста, Ваша поезија је реч која светли и реч која грли“, казао је отац Љубинко Костић обраћајући се Танасијевићу.
Добитнику је, у трпезарији Манастира Жиче, директор Филијале „Дунав осигурања“ у Краљеву Жељко Косовац уручио новчана средства, као део награде, што је новина од ове године.
О делу Рада Танасијевића говорили су др Драган Хамовић, председник жирија, и академик Милосав Тешић, песник. Глумац Небојша Дугалић је казивао Танасијевићеве стихове, а у музичком делу програма је наступуио састав Харувими.
Раде Танасијевић је рођен 20. априла 1962. године у Дражевцу код Обреновца, где и данас живи од земљорадње. Објавио је књиге песама Потпор, Зимске песме, У земаљској слави и сјају, Климатске промене, Нестајање, изабране и нове песме, Салон одбијених и Ствари око мене убрзано старе, изабране и нове песме, у издању краљевачке Повеље, као и књигу прозе Приче ћуталице, књиге за децу Кифлице с маком, Јастук од меморијске пене, Увод у њиву и Шазбука. Сарадник је емисије Радио-Београда „Добро јутро, децо“.
Добитник је Нолитове награде за поезију, Награде Радио-Београда 1 за кратку причу за најмлађе Добро јутро, децо, песничке награде „Србољуб Митић“, награде „Гордана Брајовић“, Награде града Ниша за књижевност за децу и младе.
Заступљен је у антологијима савременог српског песништва, на шпанском Боја суштине, на немачком Улазница.
