Научни скуп, са међународним учешћем – „Публицистика у развоју друштва и државе II“, свечано je отворен у Народном музеју Краљево у оквиру Жичког духовног сабора „Преображење 2022“. Реч је о другом делу трогодишњег пројекта у организацији Народног музеја Краљево, уз подршку Правног факултета Универзитета у Београду и Института за политичке студије из Београда. На дводневном скупу тридесетак научника из земље и иностранства представило се својим радовима.
Градоначелник Краљева др Предраг Терзић, који је и ове, као и претходне године, био активни учесник Научног скупа, као и члан Организационог и Научног одбора, подсетио је на то како је један овако значајан догађај настао.
„Идеја о започињању научног скупа, који би требало да постане традиционалан, зачета је кроз изучавање рада Славољуба Маржика, који је годинама стрпљиво прикупљао грађу из новинских чланака о свему ономе што је објављено из Краљева и о Краљеву у периоду од 1835. до данас. Издата су укупно три тома његове публикације, а ове године Народни музеј Краљево ће публиковати и четврти том овог опсежног истраживања веома значајног за све које занима завичајна историја. Скуп се не бави само питтањима везаним за публицистику за Краљево, већ има знатно шири значај. Наша намера је да у наредним годинама наставимо одржавање скупа“, рекао је градоначелник Краљева др Предраг Терзић, захваливши свима који су дошли у Краљево да помогну да скуп постане значајан не само у оквирима нашег града.
Како је истакао председник Организационог одбора Научног скупа др Љубодраг П. Ристић, учесници симпозијума су стручњаци, реномирани професори из Бугарске, Србије, Републике Српске, младе наде које с правом заслужују тај назив, о чему сведоче њихови реферати.
„Скуп је од изузетног значаја не само за краљевачки Народни музеј, који је организатор, носилац и учесник, већ и за суорганизаторе – Правни факултет Универзитета у Београду и београдски Институт за политичке студије. Имамо заиста репрезентативне професоре, докторе наука, стручњаке за ову област. За разлику од прошле године, имамо и неколико стручњака за књижевност, што је освежење. Трудићемо се да следећег пута буде још више стручњака који нису историчари, што не умањује значај историчара који су били прошле године и који говоре ове. Надам се да ће овај скуп привући пажњу не само јавности Kраљева него много шире, да ћемо имати прилике да рефератима на овом скупу позовемо на јесењу промоцију прошлогодишњег зборника, али и да најавимо оно што ће бити следеће године“, рекао је Ристић.
Како је навео, највише има историчара књижевности и историчара права са Правног факултета, што скуп чини мултидисциплинарним.
„Сама тема овог скупа не затвара оне теме које отвара позивно писмо које има десетак праваца у којима смо желели да се крећу интересовања и истраживања оних који долазе у госте. Тема јесте велика и свеобухватна, али мислим да је добро осмишљена. Надамо се да ћемо имати два или три зборника који ће бити најрепрезентативнији примерци наших друштвених наука у Србији“, казао је председник Организационог и члан Научног одбора Љубодраг Ристић.
Научни одбор скупа „Публицистика у развоју друштва и државе II“ дефинисао је оквирно теме као што су: историографија и друштво; друштвена историја у публицистици (привреда, здравство, школство, верске заједнице, положај жена…); штампа/новине и друштвени токови; друштвена улога значајних личности, породица и градова кроз локалне и државне новине; методологија истраживања новина и периодике; развој периодике као одраз развоја друштва (пропаганда и/или подстицај); политички речник у новинама и периодици; лингвистичке анализе новинских извештаја; књижевност и политика; домаћи писци и окупаторске новине; култура у политици/политика у култури/политичка култура; јавна реч и јавна осуда/слобода изражавања, друштвена критика и политички ставови.
Међу учесницима Научног скупа била је и професор Ценка Иванова, са Универзитета у Великом Трнову, које је стара престоница Бугарске и у коме се, како је истакла, налази један од угледних Филолошких универзитета који одржава активне културне и научне контакте са колегама са српских универзитета. Према речима гошће из Бугарске, ово је значајна манифестација за град Kраљево, за српску културну и научну јавност, али и за колеге из иностранства које се баве интердисциплинарном проблематиком, међусуседским културним, научним и општим односима у нашем региону.
„Град Велико Трново, будући да је стара престоница Бугарске у средњем веку, везана за културне догађаје, културну, научну и политичку сарадњу наших градова, има успостављену сарадњу између свог и Музеја града Kраљева, али и са другим институцијама и невладиним организацијама. Мислим да је ово начин да се још дубље упознају наши народи, да раде на заједничким пројектима, поготово студенти и млађе генерације, које су за мене најбитније и треба да имају више контаката и активнији дијалог у нашој савремености“, поручила је Ценка Иванова.
Директор Народног музеја Краљево Дарко Гучанин је захвалност упутио Граду односно градоначелнику Краљева и суорганизаторима. Учеснике Научног скупа је поздравио и захвалио им што један овакав догађај, својим учешћем, позиционирају на вишу лествицу и, како је нагласио, „што ћемо након овог скупа бити богатији за информације везане за историју нашег града и наше државе“.
