Тридесет прву годину заредом, поштоваоци уметности и књижевности, српске духовности и традиције, неколико дана уочи, и на само Преображење Господње, окупе се у граду Краљеву и Жичи – у славу поезије. Манифестација, први пут организована 1992. године, у оквиру XIX такмичења села Србије, на иницијативy чланова Књижевног клуба, данас је у широј и стручној јавности Србије позната по сведеним и прецизно дефинисаним садржајима, који успостављају плодотворну везу између савременог стваралаштва и нашег културног наслеђа, о чему сведочи и богат програм који су ове године приредили Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, Народни музеј Краљево и Књижевни клуб Краљево.
Као председник Организационог одбора Манифестације односно домаћин града у коме живи поезија, како се о нашем граду већ дуги низ година говори у књижевној јавности, обратио се градоначелник Краљева др Предраг Терзић.
Како је истакао градоначелник, манифестација по којој је град Краљево препознатљив у целој Србији, једна је од најзначајнијих културних манифестација које се одржавају у време Преображења. Значај и углед потврђује нижући године и деценије непрекидног постојања испуњеног богатим програмом, који се с временом проширује.
„Поред тога што ћемо доделити Жичку хрисовуљу, ове године други пут имамо и Научни скуп ‘Публицистика у развоју друштва и државе’, који организују, уз Народни музеј Краљево, Правни факултет Универзитета у Београду и Институт за политичке студије из Београда. Наши научници из читаве Србије имаће помоћ од научних радника из земаља у окружењу, али и из читаве Европе. Очекујем да ће овај научни скуп постати традиционалан и да ће се сваке године одржавати баш у време Жичког духовног сабора“, рекао је градоначелник захваливши Народном музеју Kраљево, Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“ и свим посленицима културе који су помогли да се и ове године одржи Жички духовни сабор.
„Очекујем да ћемо у наредним годинама успети да спојимо ове две области у једну и да ће Жички духовни сабор потрајати више дана и окупити све наше установе културе и наше пријатеље који воле Краљево, воле културу и желе да помогну да ова манифестација из године у годину све више напредује“, рекао је др Предраг Терзић, који је и један од учесника и овогодишњег дводневног симпозијума.
Манифестацију која траје већ скоро трећину века отворио је један од најзначајнијих савремених српских приповедача, али и истанчани лиричар, правник са докторатом из историје, који је од родитеља наследио везаност за библиотеке и тајанствену прашину наслаганих томова, добитник Нинове, награде „Меша Селимовић“ и многих других, директор Народне библиотеке Србије – Владимир Пиштало.
У обраћању, које је било сасвим лично, Пиштало, који је у Краљеву ишао у обданиште и основну школу, нагласио је да присуство Жичком духовном сабору доживљава као повратак кући. Он је, сећајући се времена када је у Краљеву живео, измамио својим казивањем осмехе, али и подсетио на значај Жиче који је имала у оно време и који има и сада.
„Жичке духовне свечаности основане су као израз жеље за духовном трансформацијом. Некад ми се чини да је трансформација просто свест о животу, нашем животу. Несвест не може бити трансформација. Али свесни континуитет може. То је осећај да живот није негде другде, а живот кључ знања најједноставнији од свих ствари“, рекаоје Владимир Пиштало истакавши да му је драго што је једном оваквом приликом у Краљеву, на манифестацији по којој је врло важно да град буде препознатљив. Како је казао, кад човек има храбрости да нешто започне, нижу се године, деценије, па тако настане једна од најстаријих оваквих институција у Србији.
Током постојања, Жички духовни сабор „Преображење“ постао је место где се помно чува и брижно негује српско културно наслеђе и православна духовност. На том трагу је и изложба „Под златним и плавим небом: иконе грчких мајстора од XV до XIX века“ Народног музеја Србије, коју је отворила мр Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја Србије.
У оквиру избора ауторке изложбе Бранке Иванић,музејског саветника Народног музеја Србије, у поставку је уврштено 147 икона – аутора са територија традиционалних грчких земаља, као и са ширег подручја у оквиру Османског царства и суседних земаља у којем су утицаји грчке културе остали препознатљиви.
Према речима ауторке изложбе, ове иконе су преображене зато што је у њих уложено више од три године рада, чишћења, сређивања свих врста. Изложба је припремљена прошле године за Дан Народног музеја Србије у Београду, потом је гостовала у Зајечару, сада у Kраљеву.
„Део је музејске колекције икона, које су подељене на српске, руске и грчке. Будући све правослвне, разликују се у језику, али и по карактеристикама сваке од области из које потичу. Рад на припреми икона је био пун ентузијазма“, казала је ауторка нагласивши да је највећи прилив грчких икона у Народни музеј био у периоду од 1955. до 1975. године.
Иконе у Народном музеју у Краљеву, које је за неколико месеци трајања изложбе у Народном музеју у Београду видело више од 30.000 људи, биће изложене до 7. октобра.
У програму отварања Жичког духовног сабора „Преображење 2022“ у Народном музеју у Краљеву учествовао је и појац Иван Трајковић, у пратњи Вујице Васиљевића и Душана Дуњића, из певнице краљевачког Храма Светог Саве.
