У Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“, краљевачкој публици представљана је публикација „Историја српске политичке мисли – нови век“ редовног професора Факултета политичких наука у Београду др Драгана Симеуновића.
На промоцији 23. књиге професора Симеуновића, а прве публикације код нас која се бави историјом српског политичког мишљења од XVI до средине XX века, говорио је виши научни сарадник Института за политичке студије, градоначелник Краљева, др Предраг Терзић.
Према његовим речима, Драган Симеуновић, који је и инострани члан Академије наука и уметности Републике Српске, један је од најзначајнијих професора Факултета политичких наука у његовој историји.
„Професор Симеуновић се бави теоријом политике, изучавањем феномена тероризма и организованог криминала, а поред тога је утемељитељ проучавања историје политичких идеја код Срба“, изјавио је Терзић, па појаснио:
„У својој последњој књизи, Симеуновић проучава српску политичку мисао у новом веку – од цара Јована Ненада, преко српских владара – Карађорђа, кнеза Милоша, краља Александра Обреновића, краља Александра Карађорђевића, кнеза Павла, до ерудита који су учествовали у борби српских народа за независност – Доситеја и Вука, бораца за слободу, официра, али и оних значајних утемељитеља наше мисли и делања који су контрoверзни – Гаврила Принципа, Драгутина Димитријевића Аписа, где жели да прикаже значај свих ових људи за нашу историјску мисао.“
Терзић додаје да у овој значајној публикацији, професор Симеуновић помиње и град Краљево, где је Драгутин Димитријевић – Апис, као сироче, са својом сестром Јеленом, која је била учитељица, и зетом, познатим српским политичарем Живаном Живановићем, један део живота провео у нашем граду.
Како истиче, професор Симеуновић даје одговоре на многа питања, али оставља и простора за даља истраживања оних људи који желе да се посвете српској политичкој мисли, без обзира да ли су они правници, политиколози или историчари.
„Уверен сам да ће ова књига оставити могућност за даља многобројна истраживања и да ће предмет истраживања ове књиге бити значајан за све оне људе који желе да проуче прошлост нашег народа јер се у прошлости налази кључ за садашњости и будућност српског народа“, закључио је др Терзић.
Аутор је у своју публикацију, која је капитално издање „Православне речи“, уткао преко 1.000 личности и уложио 40 година истраживачког рада. Пред читаоцима је озбиљан, обиман рад, сачињен од преко милион знакова, чија је прва званична промоција уприличена баш у нашем граду.
Професор Симеуновић почео је да истражује још у младости, али се никада није бавио само једном темом, урођена радозналост га је водила ка темама политичког насиља, историји српске политичке мисли, политичкој филозофији са различитим концептима и тако је избор, како истиче, дошао сам.
„Идеја да направим дисциплину – историја српске политичке мисли, дошла је просто. Ми изучавамо, у више предмета, историју туђе политичке мисли и приметио сам да се, пошто сам доста боравио у иностранству на докторским студијама и специјализацијама, у тим земљама изучава и историја националне политичке мисли и мени је то било логично. Ако је добро изучавати шта каже Тома Аквински или Свети Августин, зашто не изучавати речи и дела нашег цара Душана и наш XIX век који је пребогат политичким идејама“, појаснио је Симеуновић.
Према његовим речима, истраживање је започео са XIX веком, па наставио да шири избор у раније, а затим и касније, периоде.
„Открио сам да има пуно маргиналних личности које су потпуно непознате, као Јован Ненад Црни – мали српски војсковођа који надјачава турску војску и формира своје, самозвано, царство на простору данашње Војводине. Желео сам да цела Србија зна о разним локалним херојима који су предмет пажње и заправо имају националну димензију“, нагласио је аутор, издвојивши још једног јунака са значајном историјском причом – великог племића и вођу јаничара у Босни и Херцеговини Хусени-бега Градашчевића.
Како је појаснио Симеуновић, бег Градашчевић је, решио да заједно са Србима освети цара Лазара на Косову.
„Тачно оно што су Турци урадили Србима на Марици, то је урадио Хусени- бег Градашчевић турској војсци. То је била друга највећа битка у Европи у то време, а ми о томе не знамо ништа, нити се о томе учи у школама. Зато су овакве приче згодне, а пронашао сам много таквих анонимних јунака наше прошлости са величанственим идејама, како би се данас поново успоставили мостови међу суседима на Балкану“, поручио је др Драган Симеуновић, истакавши да, ако знамо историју српске политичке мисли, онда лако можемо да уочимо шта је било добро и шта, заправо, од свега тога може да се искористи или настави.
О драгоцености ове књиге говори и чињеница да је објављена са благословом упокојеног патрјарха Иринеја, који је њен ванредни значај за српску политичку и културну историју истакао у уводном слову:
„Историја српске политичке мисли представља грандиозан и деценијама стваран труд професора Универзитета у Београду, др Драгана Симеуновића, који је показао како је српски народ, држећи се чврсто у православној вери и љубави према Богу и Роду, у периоду од скоро пет векова робовања, храбро одолео сваком облику угњетавања и остао веран идеалу обновљења српске државности. Професор др Симеуновић свој студиозан истраживачки ход је започео описом краткотрајних, али дивљења вредних, покушаја да се већ у 16. и 17. веку обнови српска самосталност, а завршио га расветљавањем друштвеног и политичког стања пре Другог светског рата, помињући преко хиљаду личности чија су дела била од значаја у остварењу српских и народних идеала. Било је то доба када су Срби својом слогом сви скупа живели и умирали за велику идеју ослобођења и уједињења српског народа.“
