Трећу деоницу обалоутврде леве обале реке Ибар, у градском језгру, дуж Карађорђеве улице, која је готово у потпуности завршена, обишао је градоначелник Краљева др Предраг Терзић са представницима Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе“ и Водопривредног друштва „Западна Морава“.
Град Краљево је у сарадњи са Јавним водопривредним предузећем „Србијаводе“ у претходних неколико година уложио значајна финансијска средства како би куће и привредни и инфраструктурни објекти у Карађорђевој улици, али и у Жичком пољу, били заштићени. Почев од 2010. године, заједничким улагањима државе односно ЈВП „Србијаводе“ и града Краљева, при крају су завршни радови на трећој деоници леве обалоутврде Ибра, дугој 750 метара, од ушћа Ковачког потока до ресторана „Ас“ односно до краја високе обале. Већ завршене прва и друга деоница, од Дома технике до „Старог Јасена“, дуге су 1.100 метара.
Према речима Милоша Батала, шефа Радне јединице „Западна Морава“ Чачак Водопривредног центра „Морава“ Ниш Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе“, до сада је у све три деонице укупно уграђено више од 40.000 кубика камена и више од 15.000 квадрата камене облоге.
„Објекат је и пројектован тако да штити од велике воде и спречиће бочну флувијалну ерозију која је изазивала еродирање ових великих косина и високе обале, чиме су били угрожени објекти. Можемо слободно рећи да је ово сада трајна заштита целог овог потеза у ужем градском језгру Kраљева. Са ове стране је обалоутврда, а са друге, десне стране реке Ибар, налази се земљани насип који штити Жичко поље – извориште за водоснабдевање града Kраљева. Ми се управо налазимо на деоници где је практично готово 5.000 метара насипа између Жичке реке и Ковачког потока и можемо да кажемо да ће, спајањем следеће године, где завршавамо ту инвестицију на десној обали, укупна дужина насипа бити више од осам километара“, рекао је Батало додајући да је са леве стране још потребно урадити бехатон плоче, расвету, клупе, зидиће, као што је и на претходне две деонице урађено, будући да објекат нема само заштитну улогу, већ и естетску. Он је такође изразио наду да ће и на насипу са десне стране моћи да се одради стаза као што је изграђена код ритејл центра, од старог ибарског до рибничког моста, у шта је, у три године, уложено 22 милиона динара.
И директор Водопривредног друштва „Западна Морава“ Kраљево, извођача радова, Велизар Ерац, истиче да пројекат регулације реке Ибар у центру Краљева, иако у суштини представља заштиту високе обале дуж Карађорђеве улице, има естетску и спортско-рекреативну димензију.
„Ова обала је изузетно стрма, рушевна и склона урушавању и ерозији самим тим што вода негативно делује у конкавним кривинама и матица је усмерена ка обали. Сходно томе, главни пројекат за извођење радова дефинисао је три критичне деонице које смо реализовали. На трећој деоници уграђено је 17.000 кубика камена, 1.300 кубика бетона и 4.500 кубика природне мешавине шљунка“, каже Ерац истичући да су радови готово у потпуности завршени.
Бедем изграђен на левој обали реке Ибар много ће значити мештанима Карађорђеве као обалоутврда, али и свим Краљевчанима који желе да прошетају поред Ибра – напомиње градоначелник Краљева др Предраг Терзић.
„Република Србија, Јавно водопривредно предузеће ‘Србијаводе’, Водопривредно друштво ‘Западна Морава’ и град Kраљево заједно сарађују како бисмо успели да изађемо у сусрет свим становницима Карађорђеве улице, као и суграђанима у Ковачима, Жичи, Kонаревском пољу, али је такође јако важно да сви становници Краљева, као и они који дођу у наш град, могу да, шетајући поред Ибра, уживају у овако лепом простору. Kраљево је богат град, Kраљево је прелепо место, а Ибар једна од три прелепе краљевачке реке. Град Kраљево и ‘Србијаводе’ ће наставити у наредним годинама да обезбеђују средства како бисмо направили и обалоутврде, али и простор за рекреацију и шетњу свих грађана Краљева“, поручио је др Предраг Терзић, градоначелник Краљева.
Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе“ и град Краљево су у изградњу треће деонице обалоутврде леве обале реке Ибар заједно уложили 24,5 милиона динара, а у изградњу бедема у Жичком пољу 10,5 милиона динара.
